Procvat Barselone i kuća Amalje
Paseg de Gracija (Passeig de Gracia) jedna je od centralnih ulica Barselone i obiluje jedinstvenim građevinama i istorijskim kućama, od koji su neke danas muzeji. Kuća Amalje (Casa Amatller) jedan je od tih muzeja.
Period od druge polovine 19. i početka 20. veka je vreme procvata i urbanističkog definisanja Barselone, a među onima koji su doprineli da taj grad izgleda kao što izgleda bio je i istoričar umetnosti, arhitekta, arheolog, katalonski kulturolog i politički aktivista Žozef Puč i Kadafalk (Josep Puig i Cadafalch). Kadafalk je bio jedan od otaca katalonskog modernizma (katalonske secesije) i jedan od profesora Antonia Gaudija. Tako je između 1875. i 1900. godine, za porodicu čuvenog barselonskog industrijalca i proizvođača čokolade Antonia Amaljea, kompletno transformisao originalnu građevinu iz 1875.
Uklapajući ideje katalonske romanike i gotike u rečnik tada vladajuće secesije stvara jedinstveni primer katalonskog modernizma. Simbolizam, dekorativnost, asimetrija, konstruktivne promene poput svetlarnika, neke su od odlika ove po svemu jedinstvene kuće.
Nakon smrti gospodina Antonia, 1910. godine, ćerka Tereza je u nekoliko navrata preuređivala određene delove kuće. Ponekad u skladu sa trenutnim trendovima, a ponekad i zbog političkih razloga. Tokom perioda diktature generala Franka bilo je vrlo opasno, na bilo koji način isticati svoje katalonstvo, te su 1939. godine zidovi u Muzičkoj sobi prekriveni (sakriveni) jer se na njima nalazila katalonska himna i još nekoliko tradicionalnih pesama. Počevši od 2010. godine korak, po korak kući se vraća originalni izgled. Tokom restauracija su otkriveni i detalji na zidovima Muzičke sobe.
Posetioci danas mogu uživati u neobičnosti i jedinstvenosti prostora u kojem su živeli Antonio i Tereza, dok su na drugom spratu smeštene prostorije Amalje instituta za špansku umetnost.
Radna soba Antonia Amaljea
Čokolada i oko čokolade
Gospodin Amalje bio je pionir u industrijalizaciji proizvodnje čokolade u Barseloni, ali i pionir u načinu promocije svojih proizvoda. Shvatajući na pravi način nove pravce za popularisanje prozvoda angažovao je najbolje umetnike za dizajniranje pakovanja, postera i drugih reklamnih elemenata. Jedan od najrevolucionarnijih poteza bio je plasiranje albuma sa sličicama, ideja koja se zadržala do današnjih dana, u određenim čokoladama bile su sličice koje je trebalo sakupiti i zalepiti u album. Osim legendarnog Alfonsa Muhe, Antonio Amalje angažovao je i domaće umetnike poput Rafaela de Penagosa ili Jožefa Triadoa (Rafael de Penagos or Josep Triadó).
Originalni album i sličice koje su prodavane uz čokolade
Privatni život
Privatni život ovog modernog industrijalca i inovatora nije pratio liniju poslovnog uspeha. Vrlo rano, odmah po rođenju jedinog deteta, ćerke Tereze, njegova supruga i on su se razišli, a onda je usledio mučan razvod koji je rezultirao time da je ćerka, do svoje sedme godine, morala da živi sa majkom bez ozbiljnih kontakata sa ocem. Nakon tog perioda zauvek je prešla kod oca, ali je celo traumatično iskustvo dovelo do toga da se nikada nije udala i nije imala dece. Svu svoju energiju, spretnost i znanje koje je uz oca stekla, uložila je u vođenje Amalje čokoladne imperije, sve do svoje smrti 1960. godine, kada je završena i loza porodice Amalje. Na zadovoljstvo čokoladoljubaca diljem sveta, 1972. godine, drugi veliki španski brend preuzeo je Čokolade Amalje zadržavši sve odlike prvobitnih proizvođača.
Tereza Amalje
Na istorijskom barselonskom groblju Monđuik (Cementiri de Montjuïc) smeštena je kapela porodice Amalje i u njoj uz grandiozne sarkofage Antonia i Tereze, nalazi se skromna ploča koja obeležava mesto na kojem je sahranjena Terezina dadilja. I taj gest jedna je od posebnosti dvoje ljudi specifičnih života. Velika je bila privilegija što smo kao učesnici IV Kup de fuet međunarodnog kongresa o secesiji imali prilike da tokom obilaska istorijskog Mođuik groblja uđemo u kapelu Amalje i posvedočimo grandioznosti sarkofaga, jedinstvenoj situaciji da je dadilja sahranjena u grobnici poslodavaca, a ponajviše opčinjavajućem utisku svetla koje se probija kroz alabaster na prozorima apsida. Na žalost to će ostati u našem sećanju jer nismo mogli da napravimo fotografski zapis.
Kapela Amalje (Amatller) na groblju Monđuk (Cementiri de Montjuïc)
Ako se obrete u Barseloni ne propustite da obiđete Casa Amatller, uživaćete zasigurno, podrazumeva se da ćete svratiti u prodavnicu i kupiti neku od savršenih čokoladnih tajni.
Pretekla konzerva i poneka čokoladica
Fotografije M. Sikošek