Muzej primenjene umetnosti u Beogradu ugostio je izložbu iz Galerije Matice srpske. Nesvakidašnju izložbu, izložbu koja nas upoznaje sa privatnom stranom velikog arhitekte Dragiše Brašovana. Supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev želele su da sve ono što je činilo dušu stana u Strahinjića bana u kojem je od 1941. do svoje smrti 1965. godine arhitekta živeo ostane za uspomenu i proučavanje, te su se odlučile zaveštanje i formiranje spomen-zbirke Dragiša Brašovan. Bilo je potrebno tri godine da se obave sve formalnosti, a onda je prošle godine publici po prvi put predstavljena u Galeriji Matice srpske. Od 15. januara pa sve do 10. marta 2024. godine u Muzeju primenjene umetnosti može se zaviriti u ukus i privatni odabir arhitekte koji je ostao upamćen po svojim grandioznim delima koja su definisala srpsku Modernu – zgrada BIGZ-a u Beogradu ili kompleks Banovine u Novom Sadu; ali i po jedinstvenim primerima privatnih vila – poput Škarkine vile u Beogradu.
Ulična i dvorišna fasada Škarkine vile, danas sedište ambasade Belorusije
Oni koji su imali prilike da izložbu vide prvo u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu osećaće se kao da gledaju dve različite izložbe, što je dobra ilustracija snage muzeologije i uklapanja eksponata u prostor u kojem se predstavljaju. U Novom Sadu izložba je bila intimnija i objekti spomen-zbirke više su asocirali na posetu porodičnom stanu u Strahinjića bana; dok je beogradska postavka osmišljena više kao muzejska i kao predstavljanje pojedinih elemenata značajnih za primenjenu umetnost, istoriju umetnosti, istoriju nameštaja… Različito o istom, svaka na svoj način nosi svoju poruku, pomažući nam da sagledamo odnos njegovog privatnog prostora i ukusa, sa javnim radovima i naklonostima u arhitekturi.
Može da bude zbunjujuće jer čiste, ravne linije, monumentalnost, igra geometrije u njegovim radovima u opoziciji je sa bogatstvom klasicističkog, ponekad kitnjastog nameštaja i ukrasnih detalja. Ako dobro razmislimo spoljašnji mir ravnih, razigranih površina ne mora nužno da se prenosi u unutrašnjost. I danas se vodi oštra rasprava između pristalica minimalizma/funkcionalizma i onih naklonjenih eklektičkom ukrašavanju i bogatstvu raznolikog nameštaja. Nekome su za rad, koncentraciju, razmišljanje, inspiraciju, odmor neophodne čiste linije, monohromija, praznina… dok drugi mir i sreću pronalaze u prostorima prepunim boja i oblika.
Igra svetla i senki, odsjaj sa površina ispoliranog nameštaja, refleksija brojnih ogledala, lusteri, lampe, kristali bili su igračke u rukama arhitekte kojima je stvarao svoj privatni prostor. Kako je mr Bojana Popović, u svom predavanju „Brašovan, živeti sa stilom“, napomenula, iako su se supruga i poćerka trudile da zadrže što autentičniji ambijent, ne možemo u potpunosti biti sigurni kako je izgledao u vreme dok je u njemu još uvek živeo Dragiša Brašovan, prošlo je više od pola veka, a svako vreme donosi nešto novo. Na kraju krajeva, nije ni mnogo važno, ono što je značajno danas je činjenica da je zahvaljujući njima dvema sačuvan delić koji „pokazuje svu složenost i svestranost ličnosti arhitekte i umetnika.“[1]
Fotografije M. Sikošek
Tokom trajanja izložbe (do 10. marta) svake subote u 13 sati održavaju se predavanja koja proširuju i nadopunjuju izložbu.
[1] Iz teksta sa izložbenog panoa