‘Akvarel je umetnost slušanja vode’[1] po meni najbolje objašnjenje ove zahtevne likovne tehnike, tehnike koja ne prašta pogrešne postupke, tehnike koja je donekle zapostavljena, nedovoljno ozbiljno shvaćena, tehnike koja iznova mora da se bori za svoje mesto pod suncem ‘sa velikima’.
U toj borbi za zasluženo mesto međ’ likovnim tehnikama, danas možda i onome što se naziva medijima, Zrenjaninski Bijenale akvarela istrajno, već dvanaesti put, pomaže i dokazuje da je umetnost slušanja vode spremna na promene i podatna za izražavanje stava i mišljenja bilo koje vrste.
Drugog oktobarskog dana 2017. godine u izložbenim salonima Savremene galerije Zrenjanin i Narodnog muzeja Zrenjanin otovoren je 12. Bijenale akvarela. O Bijenalu i akvarelu razgovarala sam sa kustoskinjom Savremene galerije Zrenjanin Sunčicom Lambić Fenjčev.
LEPOTA ŽIVOTA: Upravo je otvoreno 12. Bijenale akvarela, primećujete li razlike od prvog do dvanaestog?
Sunčica Lambić Fenjčev: Od početka je izložba krenula kao žirirana izložba, umetnici su slali radove na konkurs, a žiri je odabirao radove za izložbu. Izložba se uglavnom sastojala od izložbe klasičnog akvarela, što je najčešće podrazumevalo baš ono što se i najviše laički smatra pod akvarelom – pejsaži.
Drugi deo je, bio eksperimentalni. Umetnici su pojedine elemente akvarela, kao što je transparentnost, lazurnost, svetlost, koristili kako bi stvarali u nekim drugim medijima.
Na žalost iz raznoraznih razloga i finansijskih i tehnikčkih, prostornih mi smo vremenom morali da menjamo koncepcije. Takođe, pokazalo se da su se na izložbi klasičnog akvarela konstanto pojavljivali isti umetnici. Želeli smo da izađemo iz toga, da ne ponavljamo stalno jednu te istu ižložbu.
Zato smo se odlučili za selektorski princip. Svake godine biramo drugog selektora. Selektor opet po svom nekom mišljenju odlučuje koje će umetnike pozvati, sam odabira umetnike i bira koncept izložbe. To nam se do sada pokazalo kao dobra praksa jer svaki selektor pravi svoju izložbu i poziva druge umetnike. To smo prvi put primenili na 9. Bijenalu akvarela, a evo sada četvrti put dobijamo novu autorsku izložbu.
Zvanično otvaranje 12. Bijenala akvarela. Za mikrofonom Sunčica Lambić Fenjčev, iza nje selektorka Bijenala Slađana Petrović Varagić
Koliko selektor utiče na umetnike u stvaranju dela za Bijenale? Da li je u pitanju odabir onoga što već postoji na likovnoj sceni ili možda sklapanje zajedničke priče selektora i umetnika?
Selektor uglavnom pronalazi umetnike, ono što postoji u savremenoj produkciji. Selektorka ovogodišnjeg Bijenala Slađana Petrović Varagić je birala ili umetnike koji koriste tehniku akvarela ili one umetnike čiji radovi na neki način podsećaju na samu tehniku akvarela.
‘Boy II’ Milan Antić
Kada smo uveli selektorski princip, prvi selektori su gledali da nekako spoje one dve izložbe (klasičnog akvarela i eksperimenta) i da isplivaju iz te neke kolotečine u koju je Bijenale uplivalo. Tako da smo imali video radove, instalacije sve sa temom vode ili neke svetlosti. Osobine koje akvarel čine akvarelom bile su u osnovi tih instalacija, radova, fotografija…
Selektorka je ove godine odlučila da prioritet da baš umetnicima koji se bave tehnikom akvarela, ali potpuno u savremenom umetničkom kontekstu. Želela je da pokaže da akvarel nisu samo predstave prirode, reka, pejsaža itd, nego da zaista ozbiljne društvene teme i tematike mogu biti vezane za temu akvarela.
‘Ponovno upoznavanje’ poliptih Milica Dukić
‘Ponovno upoznavanje’ poliptih Milica dukić, detalj
Na izožbi tako možemo videti različite pristupe u bavljenju različitim temama, bilo da je u pitanju ispitivanje identiteta ličnog ili kolektivnog, privatnog, javnog… Zaista različite teme mogu biti realizovane tehnikom akvarela.
Ovom izložbom pokazujemo da je akvarel samo jedan od medija u kojima se likovni umetnik izražava, bez obzira na temu. S obzirom da je najveći broj umetnika prisutnih na izložbi mlađe generacije imamo tu satisfakciju da smo pokazali kako akvarel nije mrtva tehnika. Nije tačno da se umetnici ne bave akvarelom već su se promenile teme i koncepcije.
‘Greedy demands’ Žolt Kovač
‘Help’ Žolt Kovač
Prihvata li publika drugačiji pristup akvarelu?
Starija publika je navikla na tradicionalnije varijante pa je njima možda to i neobično, ali mi se čini da publika dobija mogućnost nekih novih saznanja i uvida šta je sve moguće uraditi ovom tehnikom.
‘Diverzija sećanja’ Maja Milovanović
Akvarel je, pored crteža i pastela, među mojim najomiljenijim likovnim tehnikama. Zašto? Zato što je zahtevan, zato što nema ispravke, popravke, zato što je nepredvidljiv, zato što iznenađuje i samog stvaraoca i zato što nasuprot svemu tome deluje lagano, jednostavno, zato što je pun svetla, prozirnosti, vazduha i vode, zato što treperi i delije naivno a zapravo…
‘Pokušaj.1017’ Neformalna umetnička grupa u pokušaju Svetlost, pejsaž, zemlja, treperenje – sve je tu…
‘Pokušaj.1017’ Neformalna umetnička grupa u pokušaju Svetlost, pejsaž, zemlja, treperenje – sve je tu… Detalj
Na 12. Bijenalu akvarela u Zrenjaninu (traje do 9. novembra) kroz ideju selektorke Slađane Petrović Varagić može se videti sve ono što akvarel čini tako očaravajućom i opijajućom tehnikom. Kroz dela stvorena tehnikom i kroz radove koji se poigravaju glavnim postulatima akvarela.
‘Distant’ Nemanja Nikolić; dvokanalni zvučni video
‘Distant’ Nemanja Nikolić; dvokanalni zvučni video
‘Razvodnjavanje ideologije’ Mirjana Blagojev
Odlazak
Zrenjanin sam je jedna divna varoš, pomalo zaboravljena, ali satkana od ljudi sa idejama, željama, vizijama, vrednih i posvećenih. Možda su neka nova vremena slomila zrenjaninsku ekonomiju ali zasigurno nisu slomila duh ove varoši. Dozvolite sebi užitak, posetite Zrenjanin i 12. Bijenale akvarela.
Fotografije Majda Sikošek
[1] slikar akvarelista Dušan Đukraić