KRISTAL I PRISUTNOST

Ili kako je kristal postao deo naših života Godinu 2022. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je bila za godinu stakla (IYOG22). Tim povodom mnogi muzeji u Srbiji su, tokom prošle godine, organizovali izložbe ili specifične programe posvećene staklu. Suzana Antić, viša kustoskinja i etnološkinja Narodnog muzeja u Zaječaru, u decembru 2022, osmislila je i postavila […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

NA STAKLENOM PUTU

Put, vizija i modernost Naziv studijske izložbe u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu „Na staklenom putu“ simboličan je na mnogo nivoa: opisuje izložbu, opisuje put mlade srpske države od polovine 19. do polovine 20. veka, opisuje rađanje nove građanske klase… opisuje mnogo toga i podseća koliko je sve na tom putu krhko. O izložbi i […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

PLANOVI ENTERIJERA NOVOG DVORA IZ 1912.

Ne događa se često da zanimljiv i važan istorijski dokument iz privatnih ruku stigne u muzej (gde mu je i mesto), posebno ne ako nije u pitanju poklon već nadmetanje na aukciji. U maju 2019. godine na sajtu gradnja.rs naišla sam na tekst o tome kako je antikvarnica u nemačkom gradu Tibinegnu izložila na prodaju […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

LUBARDA – JEDNA OD PRIČA

„Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji, uzburkam more, rasklapam bregove. Ravnodušno, bez strasti nije moguće stvoriti ništa što bi nadživelo svoje vreme“, Petar Lubarda. Lubarda – samo prezime već zvuči moćno, poput lupa, bubnji, udara… samo prezime kao da govori o stvaralaštvu prezimenonosioca Petra Lubarde. Moćno je, udara nekada odmah u pleksus, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

RetroVizija Snežane Pešić Rančić

Savremena umetnost  U intervjuu za Studio International[1] povodom svoje najnovije izložbe u Napulju, Aleksandar da Kunja (Alexandre da Cunha) je svoj rad opisao kao ’primoravanje kombinovanih elemenata da razgovaraju, pa čak i da se svađaju’. Ovaj jednostavan opis u mnogome govori o tome šta umetnost jeste ili bi bar trebalo da bude, savremena umetnost svakako […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

DRAGANA ILIĆ – SKULPTURE ONIH KOJI POSMATRAJU

Nekada „’Gledam, mislim i osećam – dakle postojim’ mogla bi biti parafraza Dekartovog aksioma u slučaju četiri mlade autorke predstavljene na ovoj izložbi.“ Rečenica kojom sam počela tekst u katalogu moje prve autorske izložbe u, tadašnjoj, galeriji Dannia Art i mog ozbiljnog i ličnog susreta sa radom vajarke Dragane Ilić. Bilo je to septembra 1993. […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

FOTO-KONKURS

Poziv za učešće na foto-konkursu za izložbu fotografija „Secesija – ljubav prema prirodi“ Sajt Lepota života, udruženje građana Klub Lepota života, UPG Noć muzeja i http://www.mgb.org.rs/ pozivaju vas da učestvujete na foto-konkursu za izložbu fotografija „SECESIJA – LJUBAV PREMA PRIRODI“ Teme ovogodišnje izložbe fotografija su: Elementi biljnih i životinjskih ornamenata (uključujući i insekte) na arhitekturi secesije, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

IZLOŽBA ZADARSKE GRUPE

Šta to ima novo u Irigu Borislav Mihajlović Mihiz, korifej srpske književnosti i umetnosti XX veka, rođen je u Irigu u nevelikoj crkvenoj kući u kojoj je boravio njegov otac kao sveštenik iriške crkve. Životarila je ta kućica na iriškoj uzbrdici, razni su kroz nju prošli, bilo je kako je bilo… Na svu sreću Mihiz […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SECESIJA KAO INSPIRACIJA

Kratko o izložbi „Secesija kao inspiracija“ Svetski dan secesije (World Art Nouveau Day – WAND) se u Evropi obeležava od 2013. godine. Započelo je skromno sa ponekim muzejem ili organizacijom, da bi se danas organizovali Sajmovi secesije (Art Nouveau Fairs), namenske izložbe, predavanja, dani poezije, seminari, konferencije… U Beogradu je 2018. godine u Muzeju Jovana […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

STVARANJE MODERNOG BEOGRADA

Izložba o rađanju modernog Beograda „…Grad (je) najbolji organ pamćenja što ga je čovjek dosad stvorio…“ napisao je u Luis Mamford u knjizi „Grad u historiji“, a u uvodu svoje knjige „Grad u istoriji Evrope“ Leonardo Benevolo se nadovezao: „Grad je, ujedno, pokretač bržeg napredovanja u budućnost, ali i sidro pomoću kojega se održava veza […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •