Savremena umetnost
U intervjuu za Studio International[1] povodom svoje najnovije izložbe u Napulju, Aleksandar da Kunja (Alexandre da Cunha) je svoj rad opisao kao ’primoravanje kombinovanih elemenata da razgovaraju, pa čak i da se svađaju’. Ovaj jednostavan opis u mnogome govori o tome šta umetnost jeste ili bi bar trebalo da bude, savremena umetnost svakako – polazna tačka za komunikaciju, razgovor, razmišljanje, rasprave kroz koje se sagledava i komentariše trenutak u kojem ta umetnost nastaje, promena stvarnosti materijala koji se koriste…
RetroVizija
Izložba „Arena“ u Galeriji Tomas Dejn (Thomas Dane Gallery) u Napulju nastala je kroz dijalog kustoskinje Dženi Lomaks (Jenni Lomax) i da Kunje, kroz razgovor kustosa i umetnika, kroz razgovor o trenutku, životu i okolnostima. Na potpuno isti način nastala je i izložba Snežane Pešić Rančić „RetroVizija“ u Salonu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Prema rečima umetnice Snežane Pešić Rančić i kustoskinje Bojane Popović, početna ideja transformisala se tokom godinu dana dijaloga i promišljanja. Stvarane namenski za prostore u kojima su postavljene „Arena“ i „RetroVizija“ postaju njegov prirodni deo.
Galerije sa leve i desne strane od centralnog, ulaznog hola u prizemlju Muzeja primenjene umetnosti idealno su poslužile za pogled unazad „Retro[2]“ i pogled u budućnost „Viziju“, dopuštajući posetiocu da prelazi iz jednog u drugi ili da stojeći u centru kontemplira o oba.
Pogled unazad je nostalgičan, jer je prošlost nostalgična, jer prošlost briše neprijatnosti i ostavlja nam setne uspomene, mekane i bez oštrih ivica, kao flizelin, materijal za postave kaputa, materijal koji upija, razliva i nema čvrstu formu, materijal koji je Snežana Pešić Rančić znalački upotrebila za svoje likove iz porodičnih uspomena. Snežana je završila studije tekstila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kustoskinja izložbe i muzejska savetnica Bojana Popović se bavi savremenom primenjenom umetnošću koja naravno uključuje i tekstil – dovoljno razloga za ulogu flizelina kao slikarskog platna.
U tekstu o izložbi „Arena“ kustoskinja Dženi Lomaks za da Kunja piše „pažljivo sakuplja objekte i preraspodeljuje ih tako da stvaraju neočekivane saveze koji…. izazivaju našu percepciju vrednosti…“ Koristeći flizelin za likovni izraz, Pešić Rančić menja njegovu namenu poigravajući se sa našim shvatanjem vrednosti jednog materijala.
Dok je u ’Retro’ fazi flizelin je nežno plavkasto, sepija i belih nijansi i priča nam lične priče, koje prerastaju u opšte, jer svako ima albume porodičnih fotografija u kojima će se naći bar jedna, a zasigurno i više sličnih kao onih u albumima umetnice. Likovi iz Snežanine prošlosti slikani na flizelinu postavljeni su na providne PVC folije, od kojih neke slobodno lebde u prostoru, pa šetajući kroz njih šetamo i kroz život i sećanja autorke.
U ’Viziji’, koju možemo tumačiti i kao maštanje, zamišljanje, ali i kao snoviđenje i predviđanje, flizelin je intenzivno plav, nije više na providnoj foliji pa da nam se čini kako su likovi ’ni na nebu, ni na zemlji’, već su jednoobrazni, bezlični i bezimeni čovekoliki oblici postavljeni na srebrnu foliju poput ogledala. U ’Viziji’ smo primorani da se suočimo sa samima sobom, da se pogledamo u ogledalu i zapitamo ’gde ide ovaj svet’ i hoće li nas osloboditi ili uvući u svoje svetlosne brzine zarobljene u granicama koje sami sebi postavljamo.
Konstrukcija i dekonstrukcija, stvaranje i razaranje, prošlost i budućnost – nema jednog bez drugog jer nakon razaranja sledi stvaranje, nakon dekonstrukcije konstrukcija, a pre sadašnjosti bila je prošlost, a čeka budućnost. Kako ćemo se sećati prošlosti i kako ćemo zamišljati, snovideti budućnost zavisi od nas samih, a umetnost je tu da nas na to podseti i podstakne na suočavanje.
Izložba u Muzeju primenjene umetnosti traje do 29. oktobra.
Na izložbi sa umetnicom: subota 17. i 24. oktobar u 13 sati.
Foto – M. Sikošek
[1] Studio International internet časopis o savremenoj umetnosti, dizajnu i arhitekturi naslednik je časopisa The Studio, prvi put štampan u aprilu 1893, kao ilustrovani časopis za likovnu i primenjenu umetnosti.
[2] Retro, latinski – unazad