Pobediće onaj koji bude kulturniji, Jovan Cvijić
U centru grada, a opet nekako s puta nalazi se kuća Jovana Cvijića, danas muzej koji nosi njegovo ime. Na Kopitarevoj gradini u Jelene Ćetković broj 5 smeštena je nevelika kuća rađena baš onako kako ju je jedan od lumena naše nauke zamislio. Po nacrtima i idejama samog Jovana Cvijića izgradio ju je čuveni beogradski građevinar Sreten Stojanović 1905. godine.
Ne zna se po čemu je ova kuća-muzej važnija. Da li zato što je Cvijićeva, utemeljivača Srpskog geografskog društva, osnivača savremena jugoslovneske geografije, prvog moderno obrazovanog naučnika u Srbiji s kraja XIX i početka XX veka… Da li zato što ju je sam osmislio? Da li zato što u dvorištu njenom još uvek ponosito preko sto godina stoji Japanski bagrem koji je on lično zasadio, ili zato što je vispreni naučnik dekoraciju unutrašnjosti i izradu nameštaja poverio pioniru jugoslovenskog dizajna Dragutinu Iniostriju Medenjaku?
Po svemu je važna i svaki segment te važnosti zaslužuje posebnu priču, ovoga puta priču o Dragutinu Inkiostriju Medenjaku i ‘njegovom najboljem delu u Beogradu’ kako je to zabeležila tadašnja prestonička štampa.
Opet i priča o Medenjaku je intrigantna i zaslužuje poseban tekst, no od negde se mora početi i uvod napraviti, a onda redom tekstove nove pisati. I tako Karlo Luka Ferdinando Inkiostri rođen 1866. godine u Splitu, gde je njegov otac Antonio kao arhitekta došao iz Šibenika (u koji su Inkiostrijevi stigli u XV veku iz Venecije), 1905. dolazi u Srbiju, menja ime u Dragutin Inkiostri i dodaje majčino devojačko prezime Medenjak i pokušava da ustanovi srpski/jugoslovenski nacionalni dekorativni stil.
Formalnog obrazovanja nije imao (pet razreda realke i nešto slikarstva u Firenci), ali je praktično sticao od malena pomažući ocu u radu, sa crtežima i pažljivo proučavajući bogatu kućnu biblioteku. Povremeno će mu u radu u Srbiji upravo taj nedostatak formalnog obrazovanja predstavljati problem i dovoditi do ozbiljnih polemika između njega, Branka Tanazevića i Dimitrija T. Leka koji nisu propuštali priliku da naglase Inkiostrijevu nestručnost kada je arhitektura u pitanju.
Bilo kako bilo dekorativni slikar, vizionar i pasionirani istraživač balkanske folklorne umetnosti udario je temelje onome što danas nazivamo primenjenom umetnošću. Slikao je, osmišljavao, konstruisao nameštaj, lustere i puno pisao. Može se reći da je njegovo delo „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni“ prvo delo o primenjenoj umetnosti u Srbiji.
Njegove ideje o stavaranju savremenog nacionalnog stila poklapale su se sa idejama secesije, a i linija secesije, njena ljubav prema floralnim i geometrijskim motivima uklopile su se u Inkiostrijevu ideju.
Ovaploćenje njegove misli, ovaploćenje njegove ideje o nacionalnom stilu najbolje se vidi u Kući Jovana Cvijića.
Inkiostrijev nacionalni stil i duboko razumevanje duha Balkana Jovana Cvijića savršeno su se uklopili i izrodili jedan od najupečatljivijih enterijera. Alegorije, simbolika, motivi iz folklora Dalmacije, Makedonije, Srbije, secesija i njeni ritmovi, linije sve to su karakteristike rada Dragutina Inkiostrija Medenjaka u kući Jovana Cvijića. Ne može se ostati ravnodušan prema načinu na koji je Inkiostri iskoristio ćilime i delove narodnih nošnji koje je Cvijić donosio sa svojih putovanja za izradu nameštaja, kako je odmah na ulazu postavio orla sa geološkim čekićem na krugu/zemlji (cvijićev bistri/oštri um sa alatkom koja je simbol njegove nauke na zemlji), e da bi simbolički pokazao u čiju kuću se ulazi, našla se tu i sova sa čekićem da naglasi mudrost kućevlasnika, kako je za salon i radnu sobu pravio nameštaj divovskih proporcija, a za sobu gospođa Ljubice skoro pa minijaturan.
Iskreno ne može čovek ravnodušan ostati ni pred kartom ekskurzija Jovana Cvijića, koju nije napravio Inkiostri ali je upečatljiv dokaz o istranjosti i analitičnosti jednog velikog naučnika.
Orginalne zidne slike u al seco tehnici očuvane su u ulaznom holu, predsoblju i Cvijićevoj radnoj sobi.
Zidna dekoracija u salonu i sobi Cvijićeve supruge Ljubice nije orginalna. Do poslednjeg renovranja završenog u martu 2017. godine u sobama su bile tapete, prilikom skidanja restauratori su primetili tragove oslikavanja, zaista samo tragove koje nije bilo moguće prepoznati, razaznati a samim tim i rekonstruisati. Tako su se odlučili da iskoriste vertikalni motiv iz radne sobe.
Za vreme izvođenja unutrašnjih radova (1908) Cvijić nije bio u Srbiji tako da je nadzor nad radovima poverio Ljubi Stojanoviću ‘koga je Inkiostri vrlo poštovao, i po malo ga se pribojavao’. Posao nije tekao glatko, puno je tu pisama letelo na sve strane, kukao je Inkiostri, kukao je Stojanović, a Cvijić je pokušavao da balnsira između. Žalo se Stojanović da Inkiostri stalno menja skice, a i da je 1500 dinara koje je za taj posao dobio od Cvijića potrošio brže no što je trebalo. Pa kako drugačija da bude kada se stvara nešto u potpunosti novo, do tada ne viđeno.
Mogao bi se roman o Kući Jovana Cvijića napisati, ali mnim kako je za početak dovoljno pogledati po koju fotografiju, a onda se zaputiti u muzej i polagano uz priču sa vodičem uživati u ovom jedinstvenom delu i upiti atmosferu jedinstvene beogradske kuće.
Literatura:
Mr Sonja Vulešević, Dragutin Inkiostri Medenjak – pionir jugoslovenskog dizajna, MPU 1998.
Memorijalni muzej Jovana Cvijića, vodič
Fotografije Majda Sikošek
Muzej Jovana Cvijića
Jelene Ćetković 5
Radno vreme: utorak, sreda, petak i subota 10-17; četvrtak 12-20; nedelja 10-14.
Cana ulaznice 200 dinara