Na poziv prijateljice u utorak 5. avgusta 2014. otišla sam na otvaranje izložbe Tomislava Punkovića u Galeriji Singidunum u Knez Mihajlovoj.
Knjaževčanin poreklom, školovao se u Beogradu a dugi niz godina živi u podnožju Alpa između Nemačke i Austrije. Poštovalac starih majstora na ovoj maloj ali veoma intenzivnoj izložbi pokazao je u najboljem svetlu spajanje dva sveta, sveta starih majstora sa duhom novog doba.
Teme su mrtva priroda, danas ne toliko uobičajene i česte na platnima umetnika, kolorit je kontrastan i asocira na mrtve prirode flamasnkih majstora. Opet jednostavnost kompozicije, horizontalna linija u ulozi stola na kome je jedna ili dve voćke ili povrćke, i kontrast crne pozadine i jarkih elemenata doprinose nadrealnosti.
S jedne strane prava lepota života, bogati nar, sočna bundeva, zrna grožđa samo što ne puknu, a s druge može se razmišljati i o konačnosti, praznini koja nas u bogatstvu okružuje.
Teskoba koju ja vidim na ovim slikama pojačana je i malim podrumskim prostorom galeriji Singidunum. Ulazak iz Knez Mihajlove u kojoj klovn zabavlja mališane, stvaralac pred publikom farbom u spreju otelovljuje svoja dela, u prizemlje galerije prepuno bisera primenjene umetnosti, obaveznog mesta za kupovinu poklona onomad davno 80-tih godina prošlog veka, pa silazak niz male zavojite stepenice u podrum gde se nalazi izložbeni prostor, niskog plafona i lučnih zidova, bez prozora na čijim belim zidovima sjaje Paunkovićeve slike sklapa celu priču. Od bogatstva do jednostavnosti, od suvišnog do dovoljnog. Beli zid sa lebdećom voćkom/povrćkom.
Dve minijature, na suprot velikim platnima sa puno praznog prostora, prepune su i jedva drže motiv na okupu koji samo što nije iscureo kroz pukotinu na ramu.
Posetite izložbu i uživajte, dozvolite da vas ove slike podstaknu na razmišljanje u bilo kom pravcu, traje do 16. avgusta.
Posetite i sajt ovog umetnika www.tompaun.com