Tokom deset dana maja organizovana je akcija Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10. Razni programi, izložbe, predavanja, okrugli stolovi, likovne kolonije i šta sve još ne organizovano je u mnogim gradiovima na radost meštana i njihovih gostiju.
Akciju sam pratila od same najave na fejsbuk stranici sa radošću deteta kome su najavili da će dobiti čokoladu za koji dan ako bude dobro. Stigao je i dugo očekivani 9. maj, a sa njim ne samo čokolada nego kamion pun slatkiša. Prateći najave događanja u raznim gradovima pročitah kako se Vrbas ozbiljno spremio i ponudio mnogo toga zanimljivog. Iz vica napisah poruku prijateljici iz tog grada kako vidim da su aktivni i da svašta nešto spremaju za ove „muzejske dane“ te da paze jer bih mogla doći u inspekciju. Drugarica odmah odgovori kako bih mogla baš i da dođem, a oni će sve da mi organizuju. Dok sam ja stigla da izgovorim možda već je od nje stigla poruka kako su me najavili za razgovor sa organizatorima i da me očekuju u četvrtak po podne. Tako malo kuckanja po tastaturama i ja sam već imala plan. Šta ima lepše nego otići u neki gradić, obići prijatelje i posetiti kulturna događanja.
U četvrtak 14. maja po podne obrela sam se u Vrbasu. Akcija je odmah krenula od odlaska u zgradu Muzejske zbirke Kulturnog centra Vrbasa gde sam upoznala Vesnu Grgurović rukovodioca Zbirke i obišla izložbene celine apoteku vrbaškog apotekara Milete Leskovca i radne sobe Eugena Švarca (direktora vrbaške šećerane), arheološku zbirku i gostujuće izložbe Crna Gora 1914 -1918. kroz objektiv dr. Bele Maćašovskog i Sećanje na Jovana Janiku Balaša i Osam tamburaša s Petrovaradina.
Fotografija – Boris Bilenjkij
Fotografija Boris Bilenjkij
Fotografija Nikola Banićević – detalj iz radne sobe
Sva sreća u Muzej smo se vraćali više puta tog i narednog dana pa sam mogla polako da razgledam, jer smo prvi put samo proleteli žureći da stignemo u Kulu na otvaranje izložbe radova udruženja amaterskih umetnika Atelje 05, koji je ovom izložbom obeležio desetogodišnjicu postojanja.
U Kulu, iz Kule pa na koncert Kulturno prosvetnog društva Karpati, društvo Ukrajinaca i Rusina, ali i svih onih koji vole da pevaju, sviraju i druže se. Koncert je održan u predivnom, romantičnom, vremeplovski zaustavljenom prostoru Reformatorske crkve u Vrbasu u kojoj su održavani mnogi programi ove desetodnevne akcije, zahvaljujući ljubaznosti sveštenika te crkve. Crkva je inače i sama zaštićeni spomenik kulture, ne u sjajnom stanju ali zato zaista predivna i savršena za ovakve programe.
Fotografija Majda Sikošek
Fotografija Majda Sikošek
Uvelko je veče bilo, ali naš obilazak nije koncertom završen. Na moje iznenađenje obreli smo se u živućem bioskopu „Jugoslavija“ u centru grada u čijem foajeu postoji šarmantni, moderni i prijatni kafe. Nije u ovoj priči mnogo bitno što postoji kafe „Koktel salon Šišmiš“ već što su dvoje mladih entuzijasta, njegovi vlasnici, u saradnji sa filmskom redakcijom Kulturnog centra Vrbas organizovali izložbu o stripu, konkretno o stripu Alan Ford koji je ’70-tih i ’80-tih godina XX veka bio među kultnim, a replike iz stripa postale su standard u izražavanju, neke od njih traju i dan danas a da oni koji ih upotrebe ni ne znaju odakle potiču. Sami autori izložbe kažu da je izložba organizovana „kako bi se podsetili na stare vrednosti poput stripa i dobrog humora, a kako bi decu inspirisali za ‘nove’ vidove zabave“. Uz izložbu baš veče kada sam ja bila njihov gost bio je organizovan i performans u kojem je Miloš Sjekloća pred posetiocima oslikavao troja bioskopskih vrata.
Fotografija Boris Bilenjkij
Fotografija Boris Bilenjkij
Uz druženje, priču, malo ali vrlo, vrlo malo kukanja na okolnosti završili smo jedno neverovatno prijatno veče.
Sutradan je nastavljeno istim tempom, odlazak u Reformatorsku crkvu na koncert „Sa malim balerinama“. Devojčice, devojčurci i devojke Vrbasa izvrsno su se snašle u nametnutim okolnostima. Naime, trebalo je da plešu na platou ispred Muzeja, što znači na velikom prostoru, no zbog ozbiljne kiše morale su se smestiti u crkvu na mnogo manji prostor. Ništa to njima nije smetalo, one su svoje koreografije izvele kao profesionalke, a mi smo se malo gurali da ih vidimo.
Fotografija Majda Sikošek
Povratak za Beograd se bližio te je posle koncerta upriličen razgovor sa Vesnom Grgurević. Kako ja zaista imam divne prijatelje u tom divnom Vrbasu imate priliku da zahvaljujući Borisu Bilenjkiju, snimatelju i fotografu, pogledate profesionalni snimak razgovora. Na žalost, mali tim sajta Lepota života ne poseduje tako profesionalnu opremu, niti toliko profesionalno znanje tako da neki razgovori u budućnosti neće moći da dosegnu ovakav kvalitet.
Zaista je bilo impresivno čuti šta su sve vredni entuzijasti vrbaški pripremili za deset dana muzejske akcije, a kako reče gospođa Grgurević, možda smo se malkoc preforsirali, ali nam nije žao. Tokom svih deset dana u Vrbasu organizovana su 3 programa dnevno, od 11 sati programi za decu, razne radionice, igraonice, koncerti i druženja; od 18 sati zainteresovani su mogli da čuju različita predavanja od priče o persijskoj istoriji, religiji i umetnosti do uloge Srpske crkve u Velikom ratu; dok je termin od 20 sati bio rezervisan za malo zabave tako su ravnopravno mogli da se čuju zvuci džeza, tamburica i horskog pevanja.
Fotografija Boris Bilenjkij
Šta reći osim da je provod bio intenzivan i divan, da su razgovori sa slikarima, aktivistima, istoričarima bili inspirativni i da su mene po stoti put uverili da su kultura i umetnost lek za sve boljke i da ih moramo čuvati kao malo vode na dlanu. A nije uvek potreban samo novac, ima nešto i u ljubavi i nadahnuću.
Fotografije Boris Bilenjkij, Nikola Banićević i Majda Sikošek. Snimak razgovora Boris Bilenjkij. Naslovna fotografija Nikola Banićević.