DRAGA LUNJEVICA MAŠIN OBRENOVIĆ

Beogradske vedete i vedute

Vedeta iz ove priče predmet je mnogih tekstova, poneke knjige i ima se utisak da se o njoj sve zna. Možda se i zna mnogo toga, ali se na neke delove njenog života zaboravlja ili se o njima retko priča. Kako na početku svoje knjige „Kraljica Draga Obrenović“ piše Ana Stolić „Ponevši kraljevsku krunu, Draga Mašin je u svesti savremenika i u kasnijoj istoriografiji koja je ponudila objašnjenje za zaveru, surovo ubistvo kralja i kraljice i dinastijski prevrat, ispunila, mora se priznati uspešno, dobar deo praznog prostora u tumečenjima i interpretacijama učinka vladavine Obrenovića u celini.“

U pokušaju da se lik Drage Lunjevica Mašin Obrenović sagleda iz malo drugačijeg ugla u serijalu Beogradske vedete i vedute pričaćemo o onim delovima i činjenicama na koje se retko obraća pažnja.

draga-masin1copy

Porodica Lunjevica iz koje je Draga potekla bila je važna i ugledna, deda Nikola sa Milošem je Drugi ustanak podigao i vodio, vojvoda bio. U doba kada je stasala za školovanje (1870-tih) bilo je već uobičajeno da devojke iz boljih kuća završavaju osnovne škole, obično u gradovima gde su rođene, u ovom slučaju Gornji Milanovac, a kasnije i  Viši ženski zavod u Beogradu, poznatiji kao “Cermankin zavod”. Učila je nemački i francuski i pokazalo se da ima talenta i za jezike, ali i za pisanje. Oba ova talenta dobro će joj doći kada se našla u finansijskim nevoljama.

kucaubrankovoj

Zahvaljujući gospodinu Borisu Belingaru imamo prilike da vidimo ovaj novinski isečak

obrankovoj

Godine 1937. u listu Vreme izlazio je poduži feljton u nastavcima o životu kraljice Drage gde se navodi i da je jedno vreme stanovala u Brankovoj 22. Zahvaljujući gospodinu Borisu Belingaru imamo prilike da vidimo ovaj novinski isečak

Tokom školovanja u „Cermankinom zavodu“ družila se, a kažu i da se zaljubila u Bogdana Popovića potonjeg profesora i akademika koji joj je pomagao sa časovima jezika i da objavi po koju priču. Iako donekle naprednih shvatanja u smislu da je sama zarađivala novac prevođenjem i pisanjem, Draga je ipak bila žena svog doba te kada je sa 17 godina završila školovanje poslušno se udala za inžinjera Svetozara Mašina kojeg su joj roditelji odabrali.

No, brak bez ljubavi sa 15 godina starijim Mašinom okončao se za svega tri godine, iznenadnom smrću Svetozarovom. Osamdesete godine XIX veka teške su bile za ženu koja je ostala bez muške ‘zaštite’, a tek za udovicu koja mora da brine o sestrama i braći! Istrajna u tome da ne bude ‘izdržavano lice’ mlada i lepa udovica svim silama pokušava da privredi radeći ono što najbolje ume – piše i prevodi. Sarađuje sa časopisima, a prevod francuskog kriminalističkog romana autora Gzavijea de Montepena „Policajka Mačje oko“ i danas se čuva u biblioteci Matice Srpske u Novom Sadu.

U to vreme, pre stupanja u službu kraljice Natalije, kako piše Vlastoje D. Aleksijević u knjizi „Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića“ uživala je Draga ugled ‘napredne i inteligentne žene’.

Nikako se ta njena inteligencija, prodornost, ambicija i sposobnost, pa i lepota nisu uklapali u tadašnja pravila i očekivanja beogradskog društva. Udovica je morala biti smerna, tiha, neprimetna. Morala je biti nečija briga i pod nečijom zaštitom. Nije da buduća kraljica nije imala ideju o tome da se uklopi u ta očekivanja i pravila, no ju je često temperament odvlačio u drugom pravcu, nekako joj nije uvek dozvoljavao da bude baš sasvim u skladu sa očekivanjima.

Kuća u Krunskoj 16 u kojoj je živela buduća kraljica, a kasnije njene sestre

Kuća u Krunskoj 16 u kojoj je živela buduća kraljica, a kasnije njene sestre

Kako je bilo nedoumica na kojem tačno ćošku se nalazila kuća u kojoj je živela Draga Mašin, gospodin Boris Belingar je na kraju 'iskopao krunski dokaz za Krunsku' - oglas iz lista 'Vreme' od 24. 8. 1906. godine

Kako je bilo nedoumica na kojem tačno ćošku se nalazila kuća u kojoj je živela Draga Mašin, gospodin Boris Belingar je na kraju ‘iskopao krunski dokaz za Krunsku’ – oglas iz lista ‘Vreme’ od 24. 8. 1906. godine

Slobodna u razgovoru i druženju s muškarcima, ne zaboravimo imala je svega 20 godina kada je ostala udovica, ‘vita kao jela, lepo naraštena, zanimljiva crnooka lepotica, okretna kao veverica, živahna i mila’[1] nije mogla izbeći da je beogradska čaršija proglasi za ‘laku žensku’. Istina je da su mnogi u nju bili zaljubljeni, istina je i da je ona nekako uspela da bez očiglednih ozbiljnijih prihoda izdržava sebe i svoje sestre i braću, opet ne bi trebalo tek tako lako zaključivati da je sve to bilo vezano baš za usluge tog tipa.

Zgrada ambasade kraljevine Beligije u Krunskoj 16, na mestu gde se nekada nalazila kuća kraljice Drage

Zgrada ambasade kraljevine Beligije u Krunskoj 16, na mestu gde se nekada nalazila kuća kraljice Drage

blgambsd05

Uprkos takvoj reputaciji, uz dosta snalažljivosti i preporuka Draga Mašin uspela je da postane dvorska dama kraljice Natalije i time konačno omogući dostojni položaj i izdržavanje za svoju porodicu.

Panta Lunjevica, otac Dragin, kao i većina visokih činovnika koji su bili na položajima u unutrašnjosti kupio je kuću u Beogradu, sa nadom da će se jednom u Beograd i preseliti. Tako je i bilo te se porodica 1884. godine preselila u kuću u Resavskoj ulici, za koju se na žalost nigde ne pominje tačno broj. No, nije dugo Panta Lunjevica poživeo da uživa u prestoničkom životu kao otmen čovek, jer je već 1887. preminuo.

Pogled na Krunsku u pravcu ka ulici Svetozara Markovića

Pogled na Krunsku u pravcu ka ulici Svetozara Markovića

Pogled od kuće Drage Mašin niz Krunsku u pravcu dvora, kuda je kraljevska kočija često prolazila

Pogled od kuće Drage Mašin niz Krunsku u pravcu dvora, kuda je kraljevska kočija često prolazila

Kako je Dragin položaj dvorske dame uticao na život porodice Lunjevica lepo opisuje Ana Stolić u knjizi „Kraljica Draga Obrenović“: ‘Draginim povratkom iz Bjarica, krajem 1897. godine, život porodice se vidno promenio. Lunjevice su iz skromnog stana u Brankovoj ulici (broj 22 – prim. LŽ), kod Varoš kapije, jer je porodična kuća bila prodata, preselile u novi dom na uglu Zorine i Svetosavske ulice, a potom je te godine usledila još jedna selidba, ovog puta u reprezentativnu kuću na uglu Krunske i Resavske ulice (Krunska broj 16, na mestu gde se danas nalazi amasada kraljevine Belgije – prim. LŽ). Od tog trenutka započelo je razmeštanje Dragine braće i sestara po boljim školama, slanje na usavršavanja u inostranstvo a celokupan boljitak porodice zavisio je od ljubaničke veze Drage sa mladim kraljem Aleksandrom.’

Pogled niz Resavsku od ugla na kojem je nekada bila kuća

Pogled niz Resavsku od ugla na kojem je nekada bila kuća

Tako je Draga od dvorske dame 1900. godine postala kraljica Srbije, i to na žalost jedna od ne baš voljenih i cenjenih. Za svega tri godine njen život, zajedno sa kraljevim, okončaće se surovo i time će se okončati i vladavina dinastije Obrenović.

dragaialeksandar

Svoj kratak kraljevski život poslednji vladari dinastije Obrenović provešće u Starom konaku ili Simićevoj kući, koja se oslanjala na ono zdanje koje danas znamo kao Stari dvor. Ne zaboravimo da je Simićeva kuća bila tada na periferiji ‘daleko iza Terazija’ na mestu gde su negda bile močvare.

Stari konak

Stari konak

Na desnoj strani fotografije nalazi se Stari konak ili Simićeva kuća u kojoj su bile privatne odaje kraljice Drage i kralja Aleksandra. U centru slike je pogled na Stari dvor u kojem su bile sale za prijem, balske dvorane i službene prostorije kralja i kraljice

Na desnoj strani fotografije nalazi se Stari konak ili Simićeva kuća u kojoj su bile privatne odaje kraljice Drage i kralja Aleksandra. U centru slike je pogled na Stari dvor u kojem su bile sale za prijem, balske dvorane i službene prostorije kralja i kraljice

Godinu dana po kralje-ubistvu, 1904. kralj Petar I naredio je da se Sari konak sruši i od tada između Novog dvora, danas Predsedništva Republike Srbije, i Starog dvora, danas Skupštine grada Beograda, nalazi se parkić sa fontanom.

Stari konak u prvom planu i Stari dvor u pozadini

Stari konak u prvom planu i Stari dvor u pozadini

Ceo taj takozvani ‘dvorski kompleks’ nekada je bio gusto naseljen, raznim zgradama uključujući i zgradu Maršalata. Ratovi i različita pojmanja ispraznili su prostor i danas je on oivičen predivnim parkom i sačuvanim zgradama dva dvora.

Mesto na kojem se nekada  nalazio Stari konak

Mesto na kojem se nekada nalazio Stari konak

Pisaće se i pričaće se o Dragi Lunjevica Mašin Obrenović još dugo i puno, ozbiljno je njeno mesto u istoriji ove zemlje. Lomiće se koplja obrenovićevaca i karađorđevaca u godinama i vekovima koji dolaze i neosporno je da će lebdeti ‘šta ako’ i ‘šta da nije’ uvek negde oko tih razmirica, no ne treba prenebregnuti ni ćinjenicu da je kraljica Draga Obrenović uprokos svemu ipak utirala put svim onim ženama koje nisu bile spremne da se predaju i prepuste sudbini.

Pogled na Stari dvor

Pogled na Stari dvor

Pogled na Novi dvor

Pogled na Novi dvor

Zanimljivost: svega pedesetak metara ispod ugla na kojem se nekada nalazila kuća u kojoj je živela porodica Lunjevica i buduća kraljica Draga, u Resavskoj ulici broj 25 1907. godine kuću je za svoju porodicu sagradio Petar Pera Velimirović, državni savetnik, ministar građevina i nekoliko puta predsednik vlade kraljevine Srbije. Zašto je to zanimljivo, zato što je Pera Velimirović bio među onima koji su zaveru skovali, sproveli u delo, a on je lično otišao po budućeg kralja Petra I Karađorđevića da ga u zemlju dovede. U porodici, u čijem je vlasništvu kuća bila do 2006. godine pričalo se da ju je projektovao Jovan Ilkić. Za tu tvrdnju na žalost nema dokaza, mada bi po stilu mogla biti njegovo delo, ali možda i delo nekog od arhitekata iz njegovog velikog arhitektonskog biroa.

Kuća Pere Velimirovića u Resavskoj 25, do 2006. bila je u vlasništvu porodice

Kuća Pere Velimirovića u Resavskoj 25, do 2006. bila je u vlasništvu porodice

Neizmernu zahvalnost i ovaj put dugujem gospodinu Borisu Belingaru koji je posvetio poprilično vremena da iskopa podatke i fotografije o kući u Krunskoj broj 16 i Brankovoj 22, a onda je ljubazno te podatke ustupio sajtu Lepota života za ovaj tekst.

Literatura

Ana Stolić, Kraljica Draga Obrenović, Zavod za udžbenike Beograd, Beograd 2009.

Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića sakupio, obradio i sredio Vlastoje D. Aleksijević (1911–1969); Šesta sveska: slovo M; Dostupno na: http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Katalozi_i_bibliografije/P_425/P_425_06#page/0/mode/1up

Fotografije kraljice Drage preuzete sa interneta.

Fotografije današnjeg izgleda dvorova i ugla Krunske i Resavske – Majda Sikošek

Fotografije Starog konaka (Simićeve kuće) iz filma preuzetog sa YouTube kanala Lazar N.

[1] Savremenici i poslednici Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića sakupio, obradio i sredio Vlastoje D. Aleksijević

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Beogradske vedete i vedute, Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , .