O druženju članica Čitalačkog kluba Lepota života sa finskom spisateljicom
o čijoj knjizi se pričalo na jednom od sastanaka Kluba
piše Ivana Panić
U četvrtak, 9.maja, imali smo priliku da u okviru festivala nordijske književnosti Mali jezici pišu veliku književnost upoznamo Selju Ahavu, autorku romana ’’Stvari koje padaju sa neba’’ koji je bio tema aprilskog susreta našeg čitalačkog kluba.
Nakon martovskog druženja i proslave prvog rođendana kluba sa Jelenom Lengold i njenim romanom ’’Odustajanje’’, krenuli smo putem njene preporuke i na narednom susretu pričali o romanu ’’Stvari koje padaju s neba’’. On je priča o osmogodišnjoj Sari koja ostaje bez mame jer joj je na glavu pao grumen leda iz aviona dok je sređivala baštu. Tata ju je zaštitio da ne vidi taj prizor, ali oboje prolaze kroz težak period i pokušavaju da nastave život. Ipak, iako priča nosi breme velikog gubitka i prolazi sa junacima kroz težak period, u Seljinom pripovedanju nema patetike jer se temom bavi realistično i uz prihvatanje stvari onakvih kakve jesu. Između ostalog i zahvaljujući detinjoj perspektivi i njenoj jednostavnosti.
’’Odrasli kažu da vreme leči sve, što znači da kad vreme prolazi, ono što se dogodilo postaje sećanje, i onda ga se sećaš sve lošije i lošije. Pa kad počneš da ga se sećaš baš loše, znači da je vreme to izlečilo. Ali ja ne želim da se loše sećam mame. Hoću da je se stvarno sećam, bez aviona, bez komada leda, bez rupe na tremu. Onakve kakva je obično bila.’’
U lepezi likova kojima se dešavaju skoro neverovatni događaji, imamo i teta Anu koja je dobila sedmicu na lotou, i to ne jednom nego dva puta. Ribara Hamiša Makaja kroz život prate – gromovi. Komada četiri. Prvi put ga je udario dok je pričvršćivao čamac za dok pred oluju, drugi put na pecanju kada je zbog istog udara izgubio prijatelja…
’’I ja sam se pitao je li ovo šala i šta znači, ali s tim pitanjem se nikud ne može stići. Zato sam prestao.’’
Mi smo pak imali sreće, jer nam je ’’sa neba pao’’ susret sa autorkom. U klubu Polet, u organizaciji njene izdavačke kuće Štrik, čuli smo kako je ova tema zanima i istražuje je već izvesno vreme, prikupljajući priče, a kockice su se složile onog trenutka kada je pronašla, čula glas naratora, u ovom slučaju Sarin. Takođe, priču gradi tako što piše deo po deo, segmente priče, da bi ih u jednom trenutku spojila u celinu. Poseban začin ovog druženja je i prilika da uživo čujemo finski jezik koji nama zvuči potpuno egzotično, možda i mistično. Čak i kad je pričala na engleskom, prizvuk finskog je obogatio razmenu.
Ni Selju nisu zaobišle stvari o kojima piše. Posle više godina braka suočila se sa željom svog supruga da promeni pol, i o tome piše u novom autobiografskom romanu.
Neposredna i jednostavna, Selja u hotelskoj sobi čita Markesove priče. Pažljivo bira reči i otvorena je i radoznala u komunikaciji sa čitaocima. Nasmejana je i neobično lako priča, kao što i piše, o zanimljivim i teškim temama. Bilo je zadovoljstvo upoznati je, kao i čitati je.
p.s. Ne mogu da odolim, a da ne dodam da smo na majskom susretu kluba pričali o romanu Veselina Markovića koji se temom sjajno nastavlja na ovaj, ’’Mi različiti’’. Hvala Jeleni Lengold i na ovoj preporuci, uživali smo. I iznova potvrdili da je književnost divan svet koji nas obogaćuje estetikom lepog, pitanjima koja nam postavlja, ponekad zapanji ili zgrozi, ponekad ostavi bez teksta, a kad se uz sve to doda čitalački klub, razmena o delu i druženje sa piscima, iskustvo je obogaćujuće i ispunjavajuće!
Tekst Ivana Panić
Fotografije Klub Lepota Života