„Tek sad razumem iskonske, večne stvari, kao dlan ljudski blizak mi list na klenu, vrtača gde se srebro jutra vari; tek sada razumem kako se pesnik postaje u trenu[1].“ Od Limaslola, kasno po podne, izvrsnim putem uz obronke Trodosa do unutrašnjosti, za koju sami Kiprani kažu da je duša ostrva, sve do sela Lofu (Lofou). […]