Od malena sam gledala mamu kako pravi valjuške ili njoke (ovo drugo po italijanski), a pravila ih je često po želji prijatelja koji su dolazili specijalno na valjuške kod moje mame. Danas je mnogo jednostavnije, u bilo kojoj prodavnici se mogu kupiti gotovi zamrznuti, o čas posla se skuvaju u kipućoj vodi e voilà – valjušci/njoki na vašem tanjiru vrući. Toga nije bilo kada sam ja bila mala.
Volela sam da gledam kako mama to radi. Vreo krompir oljušti uz ufkanje i duvkanje, stavi ga na sto iznječi viljuškom, skupi na gomilu, doda 2 jaja i ulje iz flaše pa mesi i dodaje brašno. Sve je lepljivo i traje jer se ne zna koliko tačno brašna treba dodati.
Na odgovor na moje pitanje postavljano svaki bogovetni put kada ih je pravila: „Kako znaš da je gotovo?“ morala sam da čekam nekolicinu godina, verovatno kada je zaključila da sam dovoljno odrasla i stasala za samostalni rad, konačno se smilostivila i rekla: „uhvati pristima svoju ušnu resicu i malo je mesi, takav osećaj treba da imaš kada mesiš testo za valjuške i onda je dobro.“ Godinama sam pravila valjuške po ovom uputstvu i uvek se nervirala jer su mi nekako svaki put bili ili suviše mekani ili brašnjavi. Kako ih moji ukućani neobično vole vala pravila sam ih onoliko. Ja sam se uzbuđivala, a oni su tvrdili da su izvrsni.
Konačno mi je dojadilo te sam odlučila da iskoristim prednosti globalne mereže, da ne kažem interneta. Pronađoh, na svoju veliku radost, recept jedne Italijanke. Tako zaključim da je 2 jaja na kilogram krompira mnogo, da nije potrebno dodavati ulje u to testo i što je najvažnije od svega ne mora se raditi sa vrelim krompirom. Od tada valjuške pravim samo kako je dotična Italijanka objasnila i svaki put su savršeni.
Potrebno je:
1 kg roze krompira, 1 jaje, 300 gr brašna, so, za varijantu moje mame i veća glavica crnog luka te aleva paprika.
Kako se priprema:
Krompir skuvati u ljusci, skuvan staviti u đevđir i ostaviti da se rashladi da može lepo da se drži u ruci. Ohlađenog ga oljuštiti i staviti u veliku vanglu ili činiju. Izgnječiti ga gnječilicom za krompir pire ili ga proterati kroz pasirku. Dodati brašno, jaje i dva prstohvata soli. Mesiti rukama da se sve lepo sjedini.
Sjedinjeno testo izručiti na pobrašnjenu površinu i mesiti da se dobije fina lopta. Iseći na 16 delova i razvaljati ‘gliste’ od kojih se seckaju valjušci. Kada se iseckaju stave se sa strane pospu brašnom i isprevrću da se ne bi lepili međusobno. Tako sve dok se testo ne potroši.
Kako se kuvaju:
U veliki lonac sipati dosta vode i staviti da provri. Kada voda provri sipati kašičicu soli i ubacivati deo po deo valjušaka. Kada sa dna isplivaju na površinu gotovi su. Vaditi ih kašikom ‘šupljačom’ da bi se ocedila voda i stavljati ih u veliku cediljku (đevđir) i sve takom do poslednje gomile.
Valjušci kako ih je spremala moja mama:
Luk sitno iseckati i propržiti na ulju u velikom tiganju ili šerpi. Dodati valjuške promešati, dodati aleve paprike po ukusu, sve dobro promešati i skinuti sa vatre.
Napomena:
Mogu se praviti na razne druge načine, sa raznim drugim sosovima i prelivima, a mogu se jednostavno proprižiti na ulju sa prezlama.
Fotografije – Majda Sikošek
14