Pre četiri godine 2012. doneta je odluka da se 10. jun proglasi za Svetski dan Art Nuvoa/Jugendstila kako se po UNESCO-voj odluci zvanično ovaj stil zove, kod nas je poznatiji pod nazivom Secesija jer su uticaji stigli pre svega iz Beča te je i njihov naziv sa uticajem stigao. Povodom tog dana ove godine 2016. sajt lepotazivota.rs organizuje slatku nagradnu igru za svoje verne pratioce.
U ovom postu su fotografije arhitektonskih detalja sa četiri zgrade iz centra Beograda. O svakoj od zgrada je napisano par reči sa sve adresom na kojoj se nalaze, ali same fotografije nisu potpisane niti su poređane po redosledu opisa objekata, ali su grupisane po objektima (nisu izmešane tipa fotografija sa jednog pa onda sa drugog objekta), postavljene su po 3 fotografije detalja sa svake osim sa jedne (samo 2). Vaš zadatak je da pogodite sa kojih zgrada su detalji.
Osoba koja pogodi najveći broj zgrada na poklon dobija pakovanje domaćih KUKIZA, tj. čokoladnih keksića po našem receptu (koji možete naći na sajtu, objavljen je među prvima).
Kako bi sve bilo transparentno, da ne kažem čisto i vidljivo odgovore ostavljajte u komentarima posta na FB strani Lepota života
Igrajmo se.
Zgrada Oficirkse zadruge u Masarikovoj broj 4 podignuta je 1908, po nacrtima trojce arhitekata Svetoatara Jovanovića, Danila Vladisavljevića i Vladimira Popovića. Dragocen je primer korišćenja novog načina gradnje trgovačkih prostora, sa otvorenim središnjim delom i galerijama, a ne klasičnim zatvorenim spratovima. U potkrovlju i bočnim stranama bile su smeštne radne prostorije i radionice te je i fasada u skladu sa tim klasičnije komponovana, dok je centralni deo fasadnog platna sa velikim modernim otvorima i naglašenim vertikalama. Nakon drugog svetskog rata u zgradi Oficirske zadruge bila je smeštena robna kuća Kluz.
Zgrada Smederevske banke, Terazije 39, sazidana je između 1910. i 1912, projektovali su je Milorad Ruvidić i Isailo Fidanović za trgovca Milana M. Stefanovića. Palata je od samog početka imala stambeno – poslovnu namenu, a istu je zadržala i do danas. Zvanični naziv ‘Zrada Smederevske banke’ nosi jer je neko vreme tu bila filijala dotične banke pa je nekako među starijim beograđanima taj naziv i ostao. Na ovoj palati se po prvi put u istoriji moderne arhitekture u Srbiji princip prostornog, a ne dekorativnog raščlanjavanja fasade. Time dekorativna plastika prelazi u drugi plan, ali je zato izrazito čista i jasno secesionistička. Razigranost i likovnost ove fasade i primena savremenih arhitektonskih principa čine ovu palatu jednim od najreprezentativnijih primera secesije u Beogradu.
Dom Društva za ulepšavanje Vračara, Njegoševa 1, prva je zgrada u Beogradu koja je dobila secesijske elemente uz svoju akademsku arhitekturu. Arhitekta Milan Antonović projektovao je ovu zgradu podignutu 1902. godine. Završna atika sa ogragdom od kovanog gvožđa, inicijalima Društva i godinu gradnje i centralni motiv na glavnoj fasadi upečatljivi su elementi u tom trenutku novog stila pristiglog iz ‘velikog sveta’.
Nedaleko od Doma Društva za ulepšavanje Vračara u Njegoševoj 11 nalazi se Kuća braće Nikolić podignuta između 1912. i 1914. po nacrtima arhitekte Branka Tanazevića. Secesija kao pokret i stil težila je da obnovi nacionalne stilove, ako ne da ih obnovi a ono da ih kreira i stvori, čitajući na taj način dela Branka Tanazevića ovu zgradu takođe možemo povezati sa Secsijom, pre svega kroz dekorativne elemente. Tanazević je svojim projektima poput Zgrade stare telefonske centrale u Kosovskoj želeo da obnovi tzv. srpsko-vizantijski stil kombinujući ga sa novitetima u arhitekturi njegovog doba.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
1