PULS KULTURNOG NASLEĐA

Razumevanje kulturnog nasleđa može biti osnovno za živote sadašnjih i budućih generacija, pa je zato važno da se to nasleđe prepozna, razume i čuva. Najbolji način ostvarenja takvog cilja je, potvrdilo se i ovog puta, razmena iskustava i znanja onih koji se kulturnim nasleđem bave.

U okviru projekta „EU – za kulturno nasleđe i turizam“, koji u istočnoj Srbiji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), od 19. do 21. oktobra bila je organizovana studijska poseta poslenika kulture i turizma iz južne i istočne Srbije ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture – gradu Novom Sadu. Goste iz Pirota, Negotina, Zaječara, Kladova, Donjeg Milanovca, Golupca, Petrovca na Mlavi i Smedereva, a pridružile su se i gošće iz Bača, dočekale su aktivistkinje EU info pointa i Kulturnih stanica u Novom Sadu.

Učesnici ispred Kulturne stanice “Svilara”

Sve je započelo u Svilari, a nastavilo se u Čitaonici gradske biblioteke Novog Sada. Zajednički imenitelji svih inspirativnih priča o postignućima i radu na prepoznavanju i očuvanju kulturnog nasleđa sigurno su, pokazalo se i ovog puta, intuicija, hrabrost, vizija, preduzetnost, stručnost, odlučnost, istrajnost, upornost i saradnja po svaku cenu, a ništa manje važan činilac je, zasigurno – beskrajno strpljenje. Sve zajedno doprinelo je da Almaš, kao najstariji deo Novog Sada, sačuva svoju posebnost i značaj; da Bačko Podunavlje postane deo zaštićene biosfere nazvane „Evropski Amazon“, a područje Bača sa svojim bogatim i raznovrsnim istorijskim i kulturnim nasleđem uskoro će postati prvi zaštićeni kulturni predeo u Srbiji; da obnovljene tvrđave, poput, pirotske Kale, Golubca, Smederevske i Fetislama u Kladovu postanu mesto na kojem će se uči o prošlosti da bi se cenila sadašnjost. Gamzigrad sa palatom Romulijanom, kao jedno od najznačajnijih rimskih lokaliteta u Srbiji sve je vidljiviji na turističkoj mapi Srbije. Negotin uz Mokranjca i slavne junake iz 19. veka, dobar je razlog za posetu, a ako se čovek umori od obilaska važnih objekata kulturnog nasleđa i fantazmagoričnih priča golubačkih baka, predah i osnaživanje će potražiti u parku prirode „Đerdap“, jedinstvenom po svemu.

Tribina “Puls kulturnog nasleđa u Gradskoj biblioteci grada Novog Sada

Koliko je pojedinac važan u očuvanju kulturnog nasleđa pokazuje i nagrada koju po prvi put dodeljuje Evropa Nostra Srbija. Inspiracija za stvaranje ove nagrade i njeno dodeljivanje i u buduće, bila je gospođa Stanka Čoban i njena etno kuća „Didina kuća“ iz Bača. Evropa Nostra Srbija nagradu je nazvala „Heroji nasleđa“, a gospođa Čoban je zaista heroina kulturnog nasleđa ne samo u svom okruženju.

Nije sve u radu, ima nešto i u uživanju i oplemenjavanju duha. Tako su učsenici ove razmene imali prilike da prvog dana posete uživaju u obilasku očaravajuće izložbe “Uroš Predić, žiovto posvećen lepoti”, upriličene povodom 175. godina postojanja Galerije Matice srpske.

Sledeći dan bio je posvećen nešto davnijoj prošlosti i obilasku Podgrađa, Petrovaradinske tvrđave i podzemnih vojnih galerija.

U Podgrađu Petrovaradinske tvrđave
Priče na tvrđavi
U tami vojnih galerija
I na kraju na Suncu i na svetlosti dana. Neka to bude poruka za budućnost: na kraju tunela uvek je svetlost.

Lepota života je imala priliku da svemu ovom prisustvuje, čuje inspirativne priče, sada samo preostaje da se krene na put i sve to zabeleži i tako, skromno, doprinese produbljivanju svesti o važnosti očuvanja kulturnog nasleđa ovih prostora.

Fotografije M. Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Putovanja, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , .