Neobičan je osećaj kada sletite negde prvi put u svom životu, izađete iz aerodromske zgrade i istog momenta pomislite kako tu pripadate…
Početak
Moja priča o Kipru ne počinje na aerodromu Larnaka, ove 2023, već na Hvaru, pre 42 godine. Da, baš tako. Na ostrvu Hvar, u gradu Hvaru gde sam 1981. godine upoznala Branku. Sasvim slučajno, kao poznanicu mog školskog druga, tokom letnjeg putovanja nakon mature. Putovanja duž Jadrana, od Pule do Hvara. Putovanja sedmoro svršenih maturanata, budućih studenata, sa rančevima na leđima, sa šatorima, putovanja nešto autobusima, nešto autostopom, nešto brodovima, nešto peške. U gradić Jelsu, na Hvaru, smo stigli trajektom iz Splita, da bi jednog od narednih dana otišli do grada Hvara u posetu nekim drugim svršenim maturantima, budućim studentima. Tamo sam između ostalih upoznala i Branku. Ispostavilo se da smo obe upisale istoriju umetnosti, što je značilo da ćemo se viđati, ali nije nužno značilo da ćemo postati i prijateljice za ceo život; prijateljice koje su to uvek, bilo da su blizu ili hiljadama kilometara daleko. Od svih mogućih scenarija dogodio se upravo taj – postale smo prijateljice za ceo život.
Pre tačno četrdeset godina bile smo zajedno na letovanju u Dubrovniku, a ovog leta gospodnjeg 2023. bila sam gošća u njenom domu u gradu Limasolu na ostrvu Kipar.
Dubrovnik 1983. S leva na desno Branka i Majda
Na put sam krenula radujući se druženju sa prijateljicom, bez očekivanja i razmišljanja o tome kakav je Kipar, šta može da ponudi, kakve priče krije (a svako mesto krije bar neku). Uz prijatelje sve je lepo. Jedno je sigurno – nisam bila spremna za sve ono što mi je ovo ostrvo ponudilo i za preplavljujući talas emocija.
Amatus, polis iz gvozdenog doba na Kipru. Branka, septembar 2023.
Na Kipru
Spokoj, usporen ritam, miris mora, miris četinara, zvuci talasa, zvuci šuma, topli, razgovorljivi, ljubazni ljudi, istorija, priroda, geologija, geografija, pomalo i trauma… Toliko toga na jednom nevelikom ostrvu u Sredozemnom moru, zavučenom duboko međ’ azijsko i afričko tlo.
Bilo da vam je po volji gradska atmosfera sa restoranima, šetalištima, automobilskim gužvama; pitoreskna sela na brdima sa tišinom, šumama, uskim kamenim ulicama; urbane varošice, negde između grada i sela; more ili planine… Sve to na Kipru ima, sve… Najlepše od svega je što se može kombinovati, jer je sve na dohvat ruke i svuda se brzo i lako stiže – naravno automobilom.
Pogled na Limasol
Neko bi mogao da pomisli kako je ostrvo pre svega turistički raj, pa je tim povodom negde i iskvareno, a život tim turistima podređen. Taj neko bi veoma pogrešio. Da, naravno jedna od ozbiljnih privrednih grana na Kipru je svakako turizam. Opet, van delova grada koji su izgrađeni kao turistički kompleksi, gde su hoteli i sve ono što uz masovni turizam ide, život je po meri lokalnog čoveka – jer turista će biti tu kratko, vratiće se domu svom, a lokalni stanovnik je zauvek tu.
U skladu sa godišnjim ritmom i kalendarom većine evropskih zemalja udarna turistička sezona je u julu i avgustu, malo i prvi deo septembra, što je velika greška jer su tada vrućine na ostrvu nepodnošljive, te su boravak na plaži, u vodi, u hladu drveća ili suncobrana jedine adekvatne aktivnosti – a to je tužno jer se propušta sve ono što Kipar zapravo jeste.
Druga polovina septembra i oktobar su zlatno doba za posetu Afroditinom ostrvu, a tada…. Eh, a tada… Svaki dan je novo iznenađenje, a svaki izlet otkriva vanserijske vedute. Pridružite mi se i u narednih nekoliko nastavaka otkrijte Kipar koji me je zauvek osvojio – ne kažu džabe da je to ostrvo ljubavi, na kraju krajeva na njegovoj plaži iz pene je izrodila boginja ljubavi i lepote, Afrodita.
Fotografije M. Sikošek
Nastaviće se…
