Prošlost i sadašnjost na Kipru u savršenom su saglasju, ili se to meni samo čini jer sam tokom svog boravka na Afroditinom ostrvu imala privilegiju da me sa njim upozna Branka, moja prijateljica, istoričarka umetnosti i iskusni turistički vodič (ne manje važno zaljubljenica u ostrvo na kome živi već 32 godine). Impresije i doživljaji – od srednjeg veka do antike, a uz sunce na zalasku i crveni odsjaj povratak u sadašnjost… Duša se veseli, čula raduju i um caruje. Još jedan savršen dan na Kipru.
U centru najplodnije doline južnog dela ostrva izdiže se donžon kula nekada važnog zamka Kolosi. Opasana bedemima, ispod kojih su ostaci prvobitnog zdanja, tik uz pogon u kojem se nekada prerađivala šećerna trska, još jedan je svedok uzbudljive istorije ostrva.
Pogled ‘iz ptičije perspektive’ na srednjovekovni kompleks zamka Kolosi, sa pogonom za preradu šećerne trske – sa informativnog panoa ispred zamka
Prva utvrda podignuta je početkom 13. veka. U narednom, feud Kolosi na kojem je sagrađena, cveta zahvaljujući upravo prerađevini šećerne trske – šećeru, ali i trgovini rogačem, maslinama, žitaricama, vinom… Napredak je divna stvar, ali ne retko donosi sobom i velike nevolje. Kada imate ono što drugima nedostaje, a rado bi ga imali, a nekako ste na raskrsnici puteva velikih trgovačkih sila postanete mete sve češćih i razornijih napada. Odolevao je kamen zamka Kolosi dugo, no napad Đenovezana sedamdesetih godina 14. veka i Mameluka početkom 15. zapečatile su sudbinu prvobitnom kompleksu.
Dožon kula
Sredinom 15. veka, viteški red Svetog Jovana Jerusalimskog, koji je sagradio i prvobitno zdanje, iz praha i krhotina podigao je novo, čijim ostacima se danas divimo.
Zamak je nekada bio glavno sedište viteškog reda i zvali su ga Velika Komanda (The Grand Commandery). Uz ponešto materijalnih tragova, ostalo je i ime Commandaria, ime koje već nekoliko vekova nosi čuveno slatko kiparsko vino. Kralj Ričard je na svom venčanju sa Berengarijom od Navare, navodno, izjavio da je Commandaria „vino kraljeva i kralj među vinima“. Vino se smatra za najstarije koje se pod istim imenom proizvodi u kontinuitetu. Vino probala nisam, no, sudeći po svim ostalim, u kojima sam imala prilike da uživam, sklona sam da poverujem izjavi Ričarda Lavljeg Srca.
Kraljevski
U okviru spoljašnjih bedema zamka, u ravni sa pogonom za preradu šećerne trske nalazi se mala crkva, vizantijska po karakteru i unutrašnjosti, oslikana vizantijskim freskama, za koju se pretpostavlja da je sagrađena početkom 12. veka (otprilike u vreme kada i prvobitna Kolosi utvrda). Zanimljivo je da su tu crkvu Svetog Jevstatija (Svetog Eustahija, Agios Eustathios), koristili i vitezovi Svetog Jovana i Templari tokom svog kratkog boravka.
I opet se nameće pitanje koje mi stalno šeta kroz male sive ćelije: da li će bilo šta izgrađeno tokom ovog 21. veka na one koji budu posmatrali i obilazili ostatke ostaviti tako dubok utisak, trag, potrebu za kontemplacijom, kao na mene ovo o čemu pišem? Verovatno hoće, jer će biti nešto što je preteklo iz nekih davnih vremena i podsticaće maštu, više nego što je to danas slučaj.
Pogon za preradu šećerne trske
Put od Kolosija do Kuriona vodi kroz vojnu bazu Velike Britanije. Britanska ex teritorija na ostrvu obuhvata popriličan broj kvadratnih kilometara, kolovoz vijuga i vodi malo kroz šumu, a onda između vojnog dela baze s jedne strane i stambeni, živući s druge. Na liticama uz more smeštene su bele jednostavne tipično britanske kuće, škole, obdaništa, prodavnice, sve ono što je neophodno za život velike zajednice i mnogobrojnih službenika baze i njihovih porodica. Na drugoj strani puta je vojni deo. Može da se prođe tom saobraćajnicom, ali ne može da se fotografiše, ostaje da se upamti.
Kurion je arheološko nalazište nesagledive veličine. Na obalama Episkopi zaliva od ravnice na litici do nekropole u krečnjaku ispod svega suočavamo se sa svedocima trajanja. Elementi helenskog, rimskog, ranohrišćanskog perioda, svi su tu, na jednom mestu, pričaju priču o trajanju, nastavljanju, nadograđivanju, razvoju, prekidima, obnovama i novim počecima.
Savremena rekonstrukcija amfiteatra u Kurionu
Za razliku od nekih drugih područja koja su uništavana kroz ratove i osvajanja, Kipar je u praistoriji i antici stradao zbog razornih zemljotresa, koji su često stvari vraćali na početak. Dok hodam kroz Kurion, na ivici zasićenosti onim što gledam, što doživljavam, pitam se šta bi bilo bez tih zemljotresa, kako bi se ovaj, u početku grad-kraljevstvo, a posle grad deo rimske imperije, razvio i kako bi tek tada obilazak bio ophrvavajući. Nije jednostavno posmatrati materijalna svedočanstva trajanja, posmatrati podsetnik da ništa nije večno, ali je iz istih razloga i ohrabrujuće i oslobađajuće – ništa nije večno, važan je trenutak i momenat u kojem živimo, što bi rekli stoici momenat koji je prošao već pripada smrti.
Poštujući ideju stoika da je važno ono što je sada, jer jedino nad tim imamo kontrolu (ne znam zašto me boravljenje na ptolomejskim, helenskim i rimskim nalazištima nagone da se prisećam stoika!), izlazak iz kontemplacije i povratak u trenutak sadašnji potražile smo na obali mora ispod velelepnog Kuriona, na plaži istog imena uz čašu kubanske limunade i pogled…
Kubanska limunada na Kurion plaži
Na moje oduševljenje panoramama, bojama mora, neba, kamena, zemlje, Branka je prvo mudro ćutala, a prilikom ulaska u auto, posle limunade, prokomentarisala nekako više za sebe nego naglas „tek ćeš da vidiš“…
A onda smo stigle na obronke zaliva Rt Aspro (Cape Aspro) u oblasti Pisuri! Božanski nestvaran trenutak pred zalazak sunca! I ponovo su mi stoici u glavi – Trenutak, Minut, Momenat, Treptaj, Časak… Sve…
Pogled na zaliv Cape Aspro
U istom trenutku pogled na drugu stranu
Treptaj panorame, zamenile smo časkom nebesko plave: „O Gospode, koliko plave koristiš da te ne vidimo“, zapisao je umetnik Džon Korbridž (John Corbridge) oslikavajući zidove male kapele/crkve Svih svetih, izgrađene u okviru savremenog, luksuznog kompleksa Kolumbija bič rizort (Columbia Beach Resort) u zalivu Rt Aspro. Izdašan je Bog bio u toj plavoj na Kipru.
Crkvica Svih svetih u Kolumbija bič rizortu
Unutrašnjost crkvice Svih svetih, rad Dona Korbridža
Još jedan sumrak uz more zagasito plavo, skoro crno. Još jedan dan i nebrojeno treptaja koji su postali deo istorije i mojih sećanja.
Nastaviće se…
Fotografije M. Sikošek
