Tekst o kući Ace Stanojevića, u kojoj je smešten Muzej grada Knjaževca, pre četiri godine započeo je rečenicom: „Knjaževac je varoš u Istočnoj Srbiji, jedna od onih varoši u koju prosto morate da se zaljubite i da im se vraćate kad god vam se ukaže prilika“. Kako se mišljenje i osećanje nije promenilo nema razloga menjati dobar početak, pa tako…
Knjaževac je varoš u Istočnoj Srbiji, jedna od onih varoši u koju prosto morate da se zaljubite i da im se vraćate kad god vam se ukaže prilika. Prilika se ukazala ovog aprila 2022. godine taman kada je Muzej grada Knjaževca obogatio svoj prostor u kući Ace Stanojevića proširenjem u donju etažu. Kako kaže Milena Milošević Micić, muzejska savetnica i istoričarka umetnosti iz Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, novi prostor je osmišljen kao otvoreni depo u kojem će se smenjivati postavke kako bi posetioci imali prilike da se upoznaju sa što više sadržaja koje Muzej nudi.
Priča o istoriji i razvoju građanstva u Knjaževcu sa gornje etaže Kuće nastavlja se i u donjoj. Šetnjom kroz prostor opremljen nameštajem od orijentalnih salona i soba koje su krajem 19. veka postale pitanje prestiža, a ne simbol zavojevača, preko evropske varijante do sobe iz 60-ih godina 20. veka stičete sliku o životu varoši koja se razvija, bogati i doprinosi razvoju nove, moderne Srbije.
Jedna od orijentalnih soba pripadala je porodici Popović. Vidosava i Svetozar Popović, učitelji u staroplaninskim selima, svoju ozbiljnu zbirku dvopređnih čarapa zaveštali su knjaževačkom muzeju, a u renoviranoj donjoj etaži kuće Ace Stanojevića sada se može videti i njihova radna soba ukrašena duborezom iz Konjica, zanatom na UNESCO-vom spisku zaštićenog kulturnog nasleđa. Radni sto Popovića ukrašen je šarom koju zovu arapska, dok su uski i visoki ormani ’uglaši’ dekorisani šarom života (vinova loza).
Vredne ruke pletilja iz Etno centra Knjaževac, udruženja za očuvanje starih zanata, po ideji muzejske savetnice Milene Milošević Micić, isheklale su i isplele sve od ženskog karmina, preko rezanaca za supu, pečenog pileta, kolača, voća do orhideje kako bi postavka oživela i kako bi posetioci, a pre svega deca, na zabavniji, življi i prihvatljiviji način sagledali upotrebu svega onoga što čini trenutnu postavku ovog prostora.
Sadašnja postavka po epohama će se u budućnosti menjati kako bi što više elementa iz muzejske zbirke bilo izloženo bar u nekom trenutku. Muzeji odavno više nisu statična mesta na koja se ide sa strahopoštovanjem, pa će tako i novi prostor u Muzeju grada Knjaževca živeti sa vremenom i biti obogaćivan u skladu sa praznicima ili važnim datumima, bilo da su vezani za Knjaževac i knjaževačku značajnu porodicu Popović ili Uskrs, Novu godinu, Božić, Ramazan…
Aktivni muzej danas posebnu pažnju posvećuju publici u nastajanju, onima koji treba da steknu naviku stalnog dolaska, dolaska bez strepnje, straha i odbojnosti. Tako je u prostoru donje etaže u kući Ace Stanojevića osmišljen i opremljen prostor namenjen deci. Sve mogu da dodirnu, mogu da slažu slagalice, zavire u prabakin kredenac, mogu da igrajući se, neprimetno, nauče mnogo toga o prošlosti kako bi znali mnogo toga o sadašnjosti u budućnosti.
Divno je biti svedok napretka, divno je imati razlog za novi dolazak u grad na Timoku, grad koji je svoje ime Gurgusovac 1859. u čast velikome knjazu Milošu svoje ime promenio u Knjaževac.
Fotografije – M. Sikošek