Učešće na IV kongresu posvećenom secesiji krajem juna i početkom jula 2023. godine u Barseloni popunilo je moje emotivne i kapacitete za divljenje urbanim pejzažima skoro pa do krajnje granice. Treba napomenuti da su ti kapaciteti ozbiljni, ali Barselona, okolna mestašca, nova poznanstva i saznanja su ipak bili izazov. Tim povodom pojavila se potreba za obnovom, a to znači da je bilo vreme za novo putovanje do Zaječara.
Datum dogovoren, odabrane prirodne lepote za rehabilitaciju i obnavljanje emotivnog prostora i očinjeg vida: Dolina potoka Bigar i Babin zub na Staroj planini. Prvobitno je ideja bila i kupanje u Trgoviškom Timoku na izletištu Baranica kod Knjaževca, no kako se ove godine priroda malo na nas naljutila pa nam krajem jula skoro svakog dana u po podnevnim i večernjim časovima šalje superćelijske oluje, od tog kupanja ništa bilo nije.
Iako je ostala mala doza tuge zbog preskočene posete Baranici, regeneracija je bila više nego uspešna. Ovaj odlazak u Zaječar nosio je sa sobom još jedan izazov – autorkino novo prevozno sredstvo, jedno malo svetlo plavo auto, od milošte nazvano Azurko. Put je bio momenat da se dobro upoznamo i združimo, testiramo jedno drugo i izvedemo zaključke o mogućnostima kako bi očekivanja i kapaciteti bili usklađeni. Azurko je test prošao besprekorno, mislim da smo se našli…
I tako, subota ujutru Darinka zvana Daca i ja krenusmo put Knjaževca pa odatle ka Kalni i dalje putem ka Pirotu. Kalna je za mene važna i zato što se nekada davno u selu Grabovnica tik uz Kalnu nalazio rudnik uranijuma u kojem je neko vreme, na početku svoje karijere kao inženjer geologije, radio i moj otac. Rudnik u Grabovnici davno je zatvoren, ali sećanja ostaju. Volim kada u svojim lutanjima po Srbiji prolazim mesta vezana za život mojih roditelja, a često i moj.
Kada se od Kalne nastavi put Pirota, nakon reda 5 kilometara nalazi se jedan od vodopada potoka Bigar. Postoji tabla i mesto se lepo vidi, ne može da se promaši. Zaravan je lepa ima i klupa sa stolom i drvenom pokrivkom. Da bi se vodopad video kada je u svoj svojoj lepoti i snazi najbolje je doći krajem februara i početkom marta (otapa se sneg sa okolnih planina pa je potok skoro pa reka). Iako skroman po količini vode ovaj manji vodopad ipak je lep za videti i u julu.
Ono što nije obeleženo uopšte i što nećete znati, ako prethodno niste malo vremena proveli listajući Google, su takozvane kadice i jedan još veći vodopad uz koji stoji jedna od nekoliko starih vodenica. A zapravo su upravo te kadice i taj vodopad ono što je najimpresivnije. Nakon listanja po internetu znaće te da se ta prirodna lepota nalazi uz zemljani put koji vodi ka manastiru Svetog Onufrija Velikog, što je dovoljno jer pored table koja vam saopštava ponešto o spomeniku prirode Dolina potoka Bigar je i putokaz za manastir. Odatle zemljanim putem, malo uzbrdo, hodate oko kilometar i stići ćete do cilja.
Kad stignete zagledajte se u neobičnu rezedo boju vode i svet ispod površine. Imaćete osećaj kao da ste dobili priliku da zavirite u neku sasvim drugu dimenziju, neki posve drugačiji svet.
Mogle smo tu provesti ceo dan, no kako je plan bio da se ode i do Babinog zuba nakon sat vremena boravka u vanvremenu i prostoru vratismo se do auta i krenusmo put Sunčane doline na Staroj planini.
U slučaju da niste znali Stara planina pripada Balkanskim planinama i većinom se nalazi u Bugarskoj, a samo jednim malim delom u istočnoj i južnoj Srbiji. Dužina ovog planinskog venca je 530 kilometara, da, da dobro ste pročitali 530 kilometara i prostire se od Vrške čuke na zapadu pa sve do rta Emina kod Crnog mora na istoku! Čudo su planine. Kao i svi nazivi i ime ove planine se menjalo u zavisnosti od onih koji su tu boravili pa su je tako Turci zvali planina Kodža (planina) Balkan. Kod nas i u Bugarskoj danas je ovaj venac znan kao Stara planina.
Na putu ka Babinom zubu u selu Balta Berilovac nalazi se mali Muzej školstva Stare planine
Na onome što zovu knjaževačka strana nalazi se vrh Babin zub, a kada u prilazite putem od sela Crni vrh vidi se i razlog. Stene na tom vrhu zaista izgledaju kao kada starim ženama (babama) ispadne poneki zub.
Pogled na stene po kojima je vrh dobio ime Babin zub, sa parkirališta Planinskog doma Midžor
Kolima se može do Planinarskog doma Midžor, a odatle laganom šetnjom zemljanim putem do Sunčane doline i kafea Plaža. Nemojte se zbuniti što se mesto zove Sunčana dolina a na planinskom vrhu, gleda upravo na dolinu oblivenu suncem i leti i zimi, a i kafe nosi zasluženo ime jer na tom suncu i u plažnim ležaljkama odmaraćete dušu i oči gledajući u daljine – leti sve nijanse zelene uz plavo nebo i bele oblake, a zimi bleštava belina uz isto plavo nebo i bele oblake.
Ovog leta nas priroda opasno opominje, stalno joj nanosimo bol i užasno smo surovi, a bez nje nema života. Odlučila je da uzvrati udarac i olujama, koje su meteorolozi nazvali superćelijske pravi krš i lom. Ne znam da li ćemo poruku shvatiti na pravi način ili ćemo ove oluje zaboraviti kao i sve prethodne, ne znam, ali znam da je za nas pravi lek gledati nestvarne boje prirode, slušati tišinu planine i udisati, udisati, udisati…
Fotografije M. Sikošek
