Januar ove, 2017, godine bio je snegovit, leden, maglovit, vetrovit, nimalo inspirativno za bilo kakvo, pa i kratko putovanje. Onda je jednog dana stigao poziv koji je se ne odbija, poziv iz Gradskog muzeja Vrbas. Prijateljski poziv od male, ali odabrane, uporne, istrajne, a pre svega ekipe sa vizijom. Ekipe koja je u poslednjih godinu i po dana, od našeg poslednjeg susreta, od Zbirke Kulturnog centra Vrbas postala Gradski muzej Vrbas i transformisala svoju kuću do neprepoznatljivosti. Poziv na otvaranje jedne važne, velike i specifične izložbe i poziv na priču o uspehu vrednih i posvećenih ljudi. U ovom tekstu o izložbi, u sledećem o Gradskom muzeju Vrbas.
Izložba koju vam predstavljam „Jelena, velika kraljica“ po mnogo čemu je specifična, a o njenom značaju će se tek pisati. Prvi put je predstavljena javnosti 2014. godine, godine u kojoj se navršilo sedam vekova od smrti Velike kraljice, i od tada putuje i gostuje pričajući priču o jednoj od najfascinantnijih žena srednjevekovne Srbije.
Autorke Suzana Novčić, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica u Narodnom muzeju Kraljevi, Tatjana Mihailović, arheološkinja i muzejska savetnica iz istog muzeja, koje su prisustvovale otvaranju izložbe razgovarale su sa autorkom o uzbudljivosti otkrivanja, putovanjima tragovima Jeleninog života, međumuzejskoj i međuinstitucionalnoj i međudržavnoj saradnji.
Suzana Novčić, istoričarka umetnosti, muzejska savetnica, Narodni muzej Kraljevo. Fotografija Majda Sikošek
Tatjana Mihailović, arheološkinja, muzejska savetnica, Narodni muzej Kraljevo
Fotografija Majda Sikošek
Lepota života: Izložba je dugo pripremana, rađena su opširna i zahtevna istraživanja, ali pre svega putovale ste tragovima Jelene, velike kraljice, koji su vas vodili kroz nekoliko država. Šta nam možete o tome reći?
Suzana Novčić: Na otvaranjima ili stručnim vođenjima se trudimo da upravo na taj deo priče stavimo akcenat jer je on jako interesantan.
To je podrazumevalo istraživanje i obilaženje pre svega manastira i crkvi gde je ona portretisana, gde se nalaze sačuvane njene ktitorske titule. Dakle prvo smo obišli naravno Gradac kao njenu zadužbinu, potom Arilje, Đurđeve stupove, tačnije Dragutinovu kapelu, Sopoćane i Gračanicu na Kosovu.
Bogorodičina crkva manastira Gradac
Fotografija Majda Sikošek
Nakon tog poduhvata koji se baš konkretno odnosio na fotografisanje njenih portreta i njenih ktitorskih natpisa mi smo, po prvi put u našoj instituciji imali međunarodno istraživanje, što je podrazumevalo da obiđemo prostore njene nekadašnje države – prostore gde je ona nekada živela i vodila svoju politiku i kulturnu i duhovnu i na kraju političku.
To je bilo jedno novo iskustvo jer smo obišli i Albaniju, Republiku Srpsku i Crnu Goru. Počeli smo od Bogorodice Bistričke kod Bjelog Polja, preko Plava koji je bio jedna od vrlo važnih tačaka njene države. Onda smo otišli na Skadar manastir Vranjine. Posetili smo Ulcinj koji je bio njen grad, a potom grad njene sestre Marije, onda Bogorodica Ratačka kod Bara, potom Kotor i na kraju Trebinje kao jedan od njenih gradova gde se pretpostavlja da je imala svoje dvore i da je odatle vladala, jednog njenog omiljenog mesta.
Ono što je u tome najvažnije je da smo upoznali kolege, uspostavili smo neke ključne veze što je opet urodilo time da kada smo izložbu napravili gostovali smo u Kotoru i Trebinju, što je i bila jedna od svrha ove izložbe. Neki segmenti su bili potpuno novi za njih, a unutar Srbije potpuno novi za javnost u Srbiji.
Najviše izazova smo imali u Skadru, ali smo imali sjajnog vodiča koji je Srbin iz jednog sela kod Skadra, on nam je puno pomogao jer sjajno govori albanski i pronašo je te tačke. Jedno od važnih mesta je bilo mesto crkve Sv. Srđa i Vakha – jedne velike benediktanske crkve koju je ona obnovila, a kasnije i njen sin Milutin. Inače jednu od najvažnijih ekonomsko trgovinskih tačaka u njenoj državi. U blizini se nalazio veliki trg na kome se trgovalo solju, dakle vrlo važno mesto. Tako da smo uspeli da napravimo jednu neverovatnu bazu i podataka i fotografija i to smo obelodanili na našoj izložbi.
Fotografija Majda Sikošek
Fotografija Majda Sikošek
To su sve prostori koje smo obišli, a da vam ne pričam o broju institucija s kojima smo uspostavili i realizovali saradnju. Od Galerije fresaka, Muzeja ‘Ras’ u Novom Pazaru, preko Arheološkog instituta, Arhiva SANU, Galerije Matice Srpske koja je neverovatno ustupila kopiju pečata čiji se orginal čuva u Beču (pečat je takođe na izložbi uražen u vosku), Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji godinama vrši iskopavanja u manastiru Gradac i drugi. Dakle veliki broj institucija da bi napravili bazu podataka i informacija, da bi sklopili tu jednu kompleksnu priču o ženi koja je bila u tom vremenu i vladarka i majka i supruga i monahinja i ktitorka, da bi se sve te tačke osvetlile.
Kopija pečata kraljice Jelena, ustupila Galerije Matice Srpske iz Novog Sada
Fotografija Boris Bilenjkij
Fotografija Majda Sikošek
Znači da joj titula ‘Velika’ u potpunosti odgovara?
Svakako, inače je to ktitorski naziv iz Dragutinove kapele ‘Jelena Velika Kraljica’, ali kada se njena priča ispriča sasvim je jasno da je dobro opisuje.
Na izložbi se nalazi i rekonstrukcija srednjevekovnog grada Maglič. U kom kontekstu se Maglič pojavljuje na ovoj izložbi s obzirom da Jelena nije u njemu živela?
Tatjana Mihailović: Maglič se na ovoj izložbi pojavljuje u kontekstu vlastelinskog načina života u srednjevekovnoj Srbiji, kako se nalazi nadomak Kraljeva, a jedan je od najbolje očuvanih srednjevekovnih gradova, odlučili smo se da pokušamo kroz njegovu rekonstrukciju da predstavimo kako su izgledale srednjevekovne utvrde u Srbiji.
Maglič, pogled na dožon kulu
Fotografija Majda Sikošek
Mi smo se rukovodili rekonstrukcijom koju je uradio Dr Marko Popović, jer je on dve godine pre izložbe napokon objavio monografiju o Magliču, s obzirom da prvi istraživač grada Obrenija Vukadin nije objavila monografiju za života. On je 2012. objavio monografiju i mi smo rekonstrukciju uradili prema njegovim nacrtima, a on je uradio prema orginalnim iskopavanjima.
Rekonstrukcija grada Maglič
Fotografija Boris Bilenjkij
Maglič je tip zapadnog burga, kako ga on naziva, koji ima vlastelinsku palatu, ima crkvu, ima donžon kulu i relativno mali prostor koji je potpuno ograđen zidinama. Svi ti elementi su u velikoj meri očuvani i on je grad koji je mogao apsolutno da se rekonstruiše. Tako da se on pojavljuje kao ilustracija srednjevekovnog života, pored te srednjevekovne trpeze koju smo rekonstruisali, postavili orginalnim materijalom i rekonstruisali sto prema freski u Dragutinovoj kapeli.
Dragutinova kapela dosta lepo reprezentuje način života karakterističan za kraljičino vreme. Kraljica se na freskama u kapeli pojavljuje sa belom udovičkom maramom, neposredno u vreme posle smrti kralja Uroša. Znači da je ona negde na sredini svog života u to vreme. Dragutinovo vreme reprezentuje kulturu koja je dominirala njegovim životom, u doba Milutina počinje novo vreme, nova kultura i počinje novi stil, mnogo bogatiji. Narodni muzej u Kruševcu čuva dosta toga tako da smo u velikoj meri mogli ovu izložbu da postavimo našim materijalom.
Suzana Novčić: Maglič smo odabrali i kao mesto gde je svoje delo napisao arhiepiskop Danilo II, kao Jelenin savremenik, njen duhovnik i biograf.
Tatjana Mihailović: on je jedina osoba koja se vezuje za Maglič, a i za Jelenu.
Pomenuli ste malo pre rekonstrukciju trpeze…
Tatjana Mihailović: Trpeza je rekonstruisana prema fresci Svete Trojce iz Dragutinove kapele. Prvo je pravljen arhitektonski projekat, a onda je firma iz Kraljeva koja se bavi proizvodnjom nameštaja od čiste hrastovine izradila sto.
Rekonstrukcija srednjevekovne trpeze prema predstavi na fresci Sveta Trojca iz Dragutinove kapele u Đurđevim stupovima,
Fotografija Majda Sikošek
Rekonstrukcija srednjevekovne trpeze prema predstavi na fresci Sveta Trojca iz Dragutinove kapele u Đurđevim stupovima,
Fotografija Boris Bilenjkij
Rekonstrukcija srednjevekovne trpeze prema predstavi na fresci Sveta Trojca iz Dragutinove kapele u Đurđevim stupovima, detalj
Fotografija Majda Sikošek
Možda će da zvuči nezgodno, ali izgleda da je priprema možda bila i zanimljivija od same izložbe?
Suzana Novčić: Pa skoro da se tako može reći, mi na stručnim vođenjima uvek to ističemo jer je važno da publika sazna kako nastaje jedna ovakva izložba.
Međuinstitucionalna saradnja, mislite li da bi u buduće sve tako trebalo da se formira?
Suzana Novčić: Da, da u potpunosti. Nama je ovo 9 gostovanje. Prezentovali smo čitav projekat u Beogradu u Galeriji SANU, Srpskom kulturnom centru u Parizu, deo izložbe je bio na Danima frankofonije u Lionu, bili smo u Kotoru, Trebinju, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Raškoj, Noviom Sadu i evo nas sada u Vrbasu. To je suština. Kada radite ovako jednu veliku izložbu to je suština da ide dalje i da se publika upoznaje sa novim činjenicama, da vidi nešto novo, da sazna.
Na kraju međumuzejska saradnja je dobra jer se mi upoznajemo sa kolegama i dobijamo nova saznanja.
Tatjana Mihailović: Čak smo i na svakom gostovanju dobili novi materijal. U Kotoru je izložbu otvorio kolega Martinović koji je istaživao njen lokalitet u Kotoru, taj Franjevački samostan, kasnije je poslao sve radove koje je on objavio o tim lokalitetima. Tada se na izložbi prvi put pojavila fotografija koju smo dobili… U Trebinju je bio kao povratak kraljice, ceo grad se digao na noge.
Vredi reći da je izložbeni prostor Gradskog muzeja Vrbas prava scenografija za postavku ove izložbe, uža a dugačka sala, sa paralelnim hodnikom, sa lučnim otvorima neodoljivo podseća na crkveni bord i time pospešuje uživaljavanje u vreme o kome govori i koje želi da nam dočara.
Izložba u Gradskom muzeju Vrbas
Fotografija Majda Sikošek
Izložba u Gradskom muzeju Vrbas
Fotografija Majda Sikošek
Jelena, Velika kraljica nikada nije bila u Vrbasu, ali se i ovaj grad digao na noge da dočeka priču o ženi koja je ostavila ozbiljan trag u istoriji jedne zemlje. Odbor za doček bio je ozbiljan i dostojan vladarke: pored autorki na otvaranju su govorili zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje zadužen za kulturno nasleđe dr Milan Micić, Vesna Grgurović rukovodilac Gradskog muzeja Vrbas, a čast da otvori izložbu pripala je predsednici skupštine opštine Vrbas Marjani Maraš.
Fotografija Boris Bilenjkij
Fotografija Boris Bilenjkij
Fotografije – Majda Sikošek i Boris Bilenjkij